Sitno se odbrojava do početka berbe malina u Arilju, koji zajedno sa Ivanjicom važi za prestonicu srpskog crvenog zlata. Dok se još uvek čeka informacija o otkupnoj ceni po kilogramu, poznate su dnevnice za sezonske radnike.
Dragoš Luković, malinar iz Arilja, u razgovoru za RINU izneo je svoje prognoze o ovogodišnjem rodu. „Ne očekujem mnogo jer je rani mraz mnogo toga obrao pre same berbe. Ukoliko bude oko 100 kilograma po aru, biću zadovoljan. Dnevnice za sezonske radnike će biti kao i prošle godine, od 4000 do 4500 dinara. Nadamo se da će berači razumeti situaciju jer retko ko može da ponudi više ove godine,“ istakao je Luković.
Potražnja za sezonskim radnicima postaje sve veći problem svake godine. U većini slučajeva, svi članovi porodice se uključuju u berbu malina, što dodatno otežava situaciju. Mileta Pilčević, predsednik udruženja Vilamet iz Arilja, rekao je da je neophodno znati početnu cenu otkupa da bi se malinarima olakšalo planiranje. „Još uvek nemamo informaciju o početnoj ceni, ali svaka cena ispod 450 dinara ove godine je nedopustiva. Radili smo u minusu poslednje dve godine i ovo je prekretnica u malinarstvu. Početna cena ne sme biti ispod 450 dinara, sa tendencijom rasta,“ kazao je Pilčević.
Prošle godine otkupna cena malina bila je 250 dinara, ali se u svetlu smanjenog roda i praznih hladnjača, očekuje znatno povećanje potražnje za srpskom malinom. To bi moglo uticati na povećanje cene, što bi bio pozitivan pomak za malinare.
S obzirom na sve ove izazove, malinarstvo u Srbiji se suočava sa brojnim problemima, ali i prilikama. Smanjenje roda usled klimatskih promena i nepredvidivih vremenskih uslova, kao što su mrazevi, postavlja pitanje održivosti ove industrije. Malinari se nadaju boljoj godini, ali i većim cenama koje bi im omogućile da pokriju troškove i ostvare profit.
U međuvremenu, pred berbu malina, malinari se pripremaju na sve moguće scenarije. Uključivanje članova porodice u berbu može smanjiti troškove rada, ali i dalje ostaje pitanje kako obezbediti dovoljno radne snage. Zbog toga je važno da se cene postave tako da motivišu ljude da se uključe u berbu.
Osim toga, postoje i druge strategije koje malinari mogu primeniti kako bi osigurali bolju poziciju na tržištu. Ulaganje u tehnologiju, unapređenje procesa berbe i skladištenja, kao i diversifikacija proizvoda, mogu pomoći u jačanju pozicije srpskih malinara na domaćem i stranom tržištu.
Kako se berba približava, malinari u Arilju i Ivanjici ostaju optimistični, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočavaju. Njihova posvećenost i trud u ovoj industriji su ključni za očuvanje tradicije i jačanje ekonomije regiona.
U narednim nedeljama, očekuje se da će se situacija oko otkupne cene razjasniti, a malinari će moći da planiraju svoje aktivnosti u skladu sa trenutnim tržišnim uslovima. Bez obzira na sve prepreke, njihova želja da zadrže status srpskog crvenog zlata ostaje jaka.
