Berba kornišona u Srbiji započela je pre mesec dana i očekivanja su bila da će trajati do kraja septembra pa čak i do sredine oktobra, kao što je to bio slučaj prethodnih godina. Početak berbe se pokazao obećavajućim, s procenom da bi prinos mogao biti prosečan, oko 100 tona po hektaru. Međutim, ekstremne temperature i napadi štetočina izazvali su zabrinutost među povrtarima da bi sezona mogla završiti ranije nego što je planirano, piše novosadski „Dnevnik“.
Na poljima Gospođinaca, u opštini Žabalj, kornišoni su posejani na oko 100 hektara, a slične površine se nalaze i u okolnim selima. Ove godine, nemačka fabrika za konzerviranje povrća preuzima krastavce, dok se veći plodovi prerađuju u Gospođincima, a prvi razredi izvoze se za Nemačku.
Vladimir Kološnjaji, povrtar iz ovog kraja, izjavio je da je berbu započeo pre desetak dana, s obzirom na to da je kasnije posadio krastavce i kasnije je krenuo s berbom. „Oni koji su ih sejali još početkom aprila i pokrili agrilom, imaju već mesec dana. Međutim, klima je surova i ne verujem da ću imati krastavce u septembru ako se ovako toplo vreme nastavi. Čak i uz zaštitna sredstva i neprekidno navodnjavanje, vreme ne odgovara kornišonima,“ rekao je Kološnjaji.
Osiguranje useva postalo je još jedan od problema s kojima se povrtari suočavaju. Kološnjaji ukazuje na to da su cene osiguravajućih polisa udvostručene u odnosu na prethodnu ekonomsku godinu. „Iako je osiguranje sada važnije nego ikada zbog klimatskih promena, ono je skupo. U uslovima kada su prinosi sve niži, a cene povrća često ispod troškova proizvodnje, osiguranje predstavlja veliki trošak,“ naglašava Kološnjaji.
Osiguranje useva je neophodno, ali povrtari se suočavaju s izazovima kada su u pitanju troškovi. „Puno novca je potrebno po hektaru za osiguranje, a troškovi su u stalnom porastu,“ dodaje on. Kološnjaji ističe da se krastavci razvrstavaju u sedam klasa na kalibratoru koji meri obim svakog ploda. Prva klasa su manji, ali skuplji plodovi.
Što se cena tiče, one su ostale na nivou od prošle sezone, s kilogramom krastavaca koji se kreće od 40 do 45 dinara, dok su veći plodovi često cenjeni i na 30 dinara. Iako su cene stabilne, povrtari se suočavaju s izazovima koji ih navode da razmišljaju o odustajanju od gajenja krastavaca. „Na sreću, ove sezone brzo sam našao sezonske radnike iz Banata, čija je satnica 400 dinara,“ rekao je Kološnjaji.
Povrtarstvo, posebno gajenje kornišona, suočava se s brojnim izazovima, od klimatskih promena do ekonomskih pritisaka. Mnogi povrtari se pitaju kako će se sezona odvijati u svetlu trenutnih vremenskih uslova i rasta troškova. Kološnjaji i drugi povrtari u regionu nadaju se da će se situacija popraviti, ali s obzirom na sve veće izazove, optimizam je na klizavom terenu.
U zaključku, trenutna situacija s berbom kornišona u Srbiji odražava složenost i izazove modernog povrtarstva. S obzirom na klimatske promene, ekonomske pritiske i promene u potražnji, povrtari će morati da se prilagođavaju kako bi opstali u ovoj neizvesnoj situaciji.
