Mreža aktivista „Beograd ostaje“ je danas izdala apel vlastima da preispitaju izgradnju akvarijuma uz Dunav u Parku Ušće u Novom Beogradu. Ova inicijativa dolazi u svetlu sveprisutnog trenda zatvaranja akvarijuma širom sveta zbog problema sa zlostavljanjem životinja, neadekvatnim uslovima i finansijskom neodrživošću.
Aktivisti su ukazali na to da su mnogi akvarijumi u različitim zemljama zatvoreni ili su se suočili sa ozbiljnim kritikama zbog načina na koji tretiraju životinje. „U svetlu ovih globalnih trendova, smatramo da bi bilo neodgovorno i pogrešno nastaviti sa ovakvim projektom u Beogradu“, izjavila je jedna od predstavnica mreže, dodajući da bi umesto toga, grad trebalo da fokusira resurse na očuvanje prirode i biodiverziteta.
Prema rečima aktivista, postoje brojni primeri gde su akvarijumi, umesto da promovišu zaštitu životinja i edukaciju, postali mesta zlostavljanja i izlaganja životinja neprihvatljivim uslovima. Mnogi akvarijumi su se suočili sa kritikama zbog premalih prostora, loše ishrane i neadekvatne nege, što dovodi do stresa i bolesti među životinjama.
U svom saopštenju, mreža „Beograd ostaje“ je istakla da bi izgradnja akvarijuma mogla dovesti do dodatnog pritiska na ekosistem reke Dunav. „Dunav je jedan od najvažnijih evropskih vodenih puteva i dom je mnogim vrstama riba i drugih organizama. Umesto da gradimo akvarijume, treba da radimo na očuvanju ovog dragocenog ekosistema“, navela je aktivistkinja.
Osim toga, aktivisti su naglasili da bi izgradnja akvarijuma mogla biti finansijski neodrživa. „S obzirom na trenutnu ekonomsku situaciju i budžetska ograničenja, postavlja se pitanje da li je pametno ulagati u ovakve projekte koji ne garantuju dugoročnu održivost“, rekla je aktivistkinja, ukazujući na to da su mnogi akvarijumi širom sveta bankrotirali ili su se suočili sa ozbiljnim finansijskim problemima.
Mreža „Beograd ostaje“ je apelovala na građane da se uključe u ovu borbu i da se protive izgradnji akvarijuma. „Pozivamo sve ljude dobre volje da se pridruže našem pokretu i da zajedno radimo na očuvanju prirode i zaštiti životinja“, izjavila je aktivistkinja.
Zanimljivo je da su slične inicijative u drugim gradovima naišle na podršku građana, kao i na reakcije lokalnih vlasti koje su počele da preispituju slične projekte. U nekim slučajevima, lokalne samouprave su odlučile da obustave planove za izgradnju akvarijuma ili su ih modifikovale kako bi bolje odgovarale potrebama zaštite životinja.
U međuvremenu, aktivisti su najavili da će nastaviti sa organizovanjem javnih skupova i informativnih kampanja kako bi podigli svest o problemima koje akvarijumi predstavljaju. „Naša borba nije samo protiv ovog jednog projekta, već protiv celokupnog sistema koji omogućava zlostavljanje životinja u zatočeništvu. Moramo se boriti za prava životinja i za očuvanje našeg planete“, poručili su aktivisti.
U svetlu ovih izjava, postavlja se pitanje kako će vlasti reagovati na ove pozive i da li će preispitati svoje odluke o izgradnji akvarijuma. Građani Beograda, koji su sve više svesni ekologije i prava životinja, očekuju da će se vlasti odazvati na njihove zahteve i preduzeti korake ka zaštiti životinja i očuvanju prirode.
Na kraju, ostaje da se vidi kako će se situacija razvijati i da li će apeli aktivista imati uticaja na donošenje odluka koje se tiču budućnosti ovog projekta u Beogradu.
