Belgijski premijer Bart de Vever postavio je ultimatum svojim koalicionim partnerima da se dogovore o saveznom budžetu do 25. decembra, kada se obeležava Božić, ili će se suočiti sa kolapsom vlade. Ovaj potez dolazi nakon što su pregovori o budžetu, koji uključuju pet stranaka, već mesecima na mrtvoj tački. Stranke su podeljene oko načina na koji bi trebalo da se reše problemi belgijskih državnih finansija, što je De Vevera navelo da obavesti kralja o trenutnom zastoju.
De Vever je u parlamentu rekao: „Zato sam pitao: ‘Vaše veličanstvo, dajte mi 50 dana’“, naglašavajući da neće biti produženja ovog roka. Ova situacija dolazi u trenutku kada belgijski budžetski deficit, koji je jedan od najvažnijih indikatora ekonomske stabilnosti, dostiže 4,5% bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine, dok dug iznosi 104,7% BDP-a, prema podacima centralne banke. Ovi brojevi su znatno iznad granica koje je postavila Evropska unija.
De Vever je zatražio smanjenje potrošnje od 10 milijardi evra i povećanje poreza do 2030. kako bi se smanjio deficit i dug. Ipak, Reformistički pokret, koji je jedan od ključnih aktera u koaliciji, do sada je odbio da pristane na predloženo povećanje poreza na dodatu vrednost ili da odustane od automatskog povećanja plata koje je povezano sa inflacijom.
Osim ekonomskih izazova, belgijska vlada suočila se sa dodatnim problemima. U četvrtak ujutro, zemlja je bila suočena sa bezbednosnom pretnjom zbog viđenja dronova, što je dovelo do zatvaranja aerodroma i vojnih baza. U odgovoru na ovu situaciju, vlada planira da poboljša nadzor svog vazdušnog prostora, što ukazuje na dodatne izazove sa kojima se suočava u oblasti bezbednosti.
Uzimajući u obzir sve ove izazove, jasno je da Belgija mora da pronađe rešenje koje će zadovoljiti sve strane u koaliciji kako bi izbegla političku krizu. Povećanje poreza i smanjenje potrošnje su osetljive teme koje često dovode do sukoba među strankama, a De Vever se suočava sa težim zadatkom da postigne konsenzus u ovako teškim okolnostima.
Sve ovo se odvija u kontekstu šireg problema u Evropskoj uniji, gde se mnoge države bore sa visokim javnim dugom i budžetskim deficitima. Belgija, kao šesta najveća ekonomija evrozone, mora da pronađe put ka održivijim finansijama kako bi ispunila obaveze prema EU i obezbedila ekonomsku stabilnost.
Zbog svega ovoga, premijer De Vever je postavio jasne vremenske okvire i ciljeve, ali da li će koalicija uspeti da prevaziđe razlike i postigne dogovor do Božića ostaje da se vidi. U svakom slučaju, situacija u Belgiji će biti od velikog interesa za sve posmatrače, jer može imati dalekosežne posledice na unutrašnju politiku, ekonomiju, pa čak i na širu stabilnost u regionu.
Sa rastućim pritiscima na vladu, neizvesnost u vezi sa budžetskim pregovorima i bezbednosnim pretnjama, Belgija se suočava sa jednim od najizazovnijih perioda u svojoj savremenoj istoriji. U narednim nedeljama, pažnja će biti usmerena na sposobnost političkih lidera da pronađu rešenja koja će zadovoljiti i građane i njihove koalicione partnere, kako bi se izbegla dalja politička kriza.
