Vazdušni saobraćaj na aerodromu u Briselu suočio se sa ozbiljnim prekidima u utorak uveče, kada su kontrolori leta primetili prisustvo dronova u vazdušnom prostoru. Prva obustava saobraćaja dogodila se od 20:00 do 21:30, a druga od 22:00 do 23:15. Tokom ovog perioda, aerodrom je bio primoran da otkaže ili preusmeri brojne letove, dok su se putnici suočavali s neizvesnošću.
Prema informacijama koje je objavio „Brisel Tajms“, ukupno 28 letova je bilo otkazano, uključujući 12 polazaka i 16 dolazaka. Letovi su preusmereni na aerodrome u Mastrihtu, Kelnu, pa čak i Amsterdamu. Među otkazanim letovima nalazili su se avioni kompanija Rajaner i DHL, a letovi iz Helsinkija i Tanžera takođe nisu mogli da slete.
Aerodrom Šarlroa je, u znak predostrožnosti, takođe privremeno obustavio saobraćaj na oko 20 minuta, iako nisu zabeleženi dronovi u tom području. U isto vreme, izveštaji govore o šest dronova viđenih u blizini vojne vazduhoplovne baze Klajne-Brogel, koja je poznata kao lokacija za skladištenje američkog nuklearnog oružja. Belgijska vojska je potom dobila uputstvo da obara dronove iznad vojne teritorije, ukoliko to može da učini bezbedno.
Ministar odbrane Teo Franken je u razgovoru sa novinarima sugerisao da bi Rusija mogla biti odgovorna za ove incidente. Međutim, naglasio je da trenutno nema čvrstih dokaza koji bi potvrdili ovu teoriju. Odbor za odbranu planira zatvoreni sastanak kako bi razmotrio učestala viđenja dronova i ubrzao nabavku opreme za detekciju i neutralizaciju bespilotnih letelica.
U međuvremenu, Rusija se oglasila povodom optužbi, tvrdeći da „nema nikakve veze“ sa dronovima koji su viđeni iznad belgijskih aerodroma i vojnih baza. Ruska ambasada u Briselu je izrazila da nema razloga ni interesa za lansiranje takvih letelica. Oni su naglasili da bi bilo najbolje uspostaviti kontakte i saradnju između nadležnih agencija umesto da se podstiču tenzije ili „megafonska diplomatija“.
Ambasada je takođe izjavila da je Moskva otvorena za konsultacije i da belgijska vlada nije iznela nikakve direktne optužbe protiv Rusije. U saopštenju se navodi da su tvrdnje o ruskoj umešanosti u ove incidente „vrlo verovatne pretpostavke“ koje dolaze iz belgijskih medija, bez konkretnih dokaza.
Ova situacija ukazuje na rastuće tenzije i zabrinutosti vezane za bezbednost u vazdušnom prostoru, posebno u svetlu sve učestalijih incidenata sa dronovima. Belgijske vlasti su pod pritiskom da poboljšaju svoje sisteme detekcije i odgovora na pretnje iz vazduha, kako bi obezbedile sigurnost putnika i smanjile prekide u vazdušnom saobraćaju.
U svetlu ovih događaja, važno je napomenuti da su dronovi postali sveprisutniji, a njihova upotreba može predstavljati ozbiljnu pretnju ne samo za komercijalni avio saobraćaj, već i za nacionalnu bezbednost. Belgijske vlasti će morati da preduzmu hitne mere kako bi osigurale da se ovakvi incidenti ne ponove u budućnosti, a sigurnost putnika i aviona bude prioritet.
Ovo je još jedan u nizu izazova sa kojima se suočavaju evropske zemlje u kontekstu sveprisutne upotrebe dronova i potreba za efikasnim odgovorima na potencijalne pretnje koje oni predstavljaju.
