Prema najnovijoj anketi agencije Odoxa, Žordan Bardela se ističe kao najjači kandidat za predsednika Francuske na izborima 2027. godine. U hipotetičkom drugom krugu protiv Eduarda Filipa, koji je smatran ozbiljnim predstavnikom centra i desnog centra, Bardela bi osvojio 52% glasova u odnosu na Filipovih 48%. Ova prednost, iako ne prevelika, predstavlja značajan indikator trenda koji zabrinjava centrističke krugove u Parizu.
Jedan od ključnih uvida iz ankete nije samo Bardelin rezultat, već i porast njegove podrške među biračima koji su nedavno bili vezani za centar. Mnogi glasači aktuelnog predsednika Emanuela Makrona, republikanci i čak neki umereni socijalisti, razmatraju prelazak na Bardelinu stranu. To je značajan pomak kada se uzme u obzir da su ti birači nekada smatrali Nacionalno okupljanje, stranku na čelu sa Bardelom, radikalnom i opasnom.
Zašto se ovo dešava? Analitičari ističu da su svakodnevni problemi uticali na promene u mišljenju birača. Francuzi su umorni od visokih cena, problema sa imigracijom i kriminala u gradovima, kao i osećaja da država ne kontroliše svoju sudbinu. Makronova vlada, koja je započela sa obećanjima o modernizaciji, ostavila je gorak ukus kod mnogih. Oni koji su verovali u centristički pristup sada traže nekoga ko će govoriti jasnije i odlučnije.
U ovom kontekstu, Žordan Bardela, sa svojih 34 godine, deluje kao svežiji i bliži običnim ljudima nego većina političara njegove generacije. Njegov nastup ne podseća na stare, krute figure krajnje desnice. Umesto toga, fokusira se na konkretne probleme poput kupovne moći, bezbednosti u gradskim četvrtima i zaštite francuskog identiteta, kritikujući pritom Brisel. Na taj način, uspeo je da „omekša“ imidž Nacionalnog okupljanja i privuče birače iz centra i blago desno od centra.
Pored toga, centristički deo političkog spektra suočava se sa izazovima. Eduar Filip se suočava sa poteškoćama da obezbedi prolazak u drugi krug. U prvom krugu, gotovo je izjednačen sa Žan-Likom Melanšonom, sa 17 prema 16 procenata. Pre mesec dana, Filip je bio znatno ispred, ali Melanšon koristi talas nezadovoljstva u radničkim i imigrantskim četvrtima. Ovaj pad podrške Filipu direktno je povezan sa rastom Melanšonovih procenata.
Ako se ovaj trend nastavi, postoji realna opasnost da Filip završi treći, dok se u drugi krug plasiraju Bardela i Melanšon. U tom slučaju, ishod bi mogao biti vrlo predvidljiv, sa Bardelom koji bi protiv Melanšona pobedio sa ubedljivih 70% glasova. Melanšon, iako uspeva da mobiliše tvrdu levicu, ostaje polarizujuća figura, optužen za antisemitizam i kontroverzije povezane sa ultralevičarskim grupama.
Njegov radikalizam, koji uključuje oštre stavove o kapitalizmu i Evropskoj uniji, odbija mnoge umerene birače, uključujući one koji nisu desničari. Stoga, njegov prolazak u drugi krug mogao bi biti značajan poklon za Bardelu, s obzirom na to da većina birača, prema anketama, verovatno ne bi izabrala kontroverznog Melanšona.
Ako se trendovi nastave, Žordan Bardela bi mogao ostvariti ono što njegovoj stranci decenijama nije polazilo za rukom – ulazak u Jelisejsku palatu. Time bi postao najmlađi predsednik Francuske u novijoj istoriji i prvi predstavnik krajnje desnice na tom položaju. Ova situacija ukazuje na značajne promene u političkom pejzažu Francuske, gde tradicionalne podele više ne važe, a nova lica i ideje stiču sve veću podršku među biračima. Budućnost francuske politike postaje sve neizvesnija, a Bardela bi mogao biti ključni igrač u oblikovanju novog pravca.
