Nedavno predstavljena lutka Barbika sa autizmom izazvala je značajnu pažnju javnosti i otvorila važno pitanje o inkluziji i razumevanju svakodnevnog života dece i porodica koje se suočavaju sa autizmom. O ovoj temi razgovarale su doktorka psiholoških nauka Maša Marisavljević i Radunka Lazić, mama dečaka sa autizmom, u emisiji „Hajde da razgovaramo“ na Euronews Srbija.
Radunka Lazić je izrazila podršku ideji o Barbiki sa autizmom, naglašavajući da ovakva igračka može pomoći deci da kroz igru prihvate različitost. „To je pozitivna diskriminacija koja pomaže deci da u svom prirodnom okruženju razumeju da različitosti nisu ništa strašno“, rekla je Lazić. Ona je dodala da je njen sin od vrtića deo redovnog obrazovnog sistema, ali se suočava sa predrasudama i izazovima zbog nepoznavanja autizma.
Lazić je istakla da, iako postoji zakon o inkluzivnom obrazovanju, u praksi se često suočava sa preprekama. „Na terenu se i dalje meri sa izrazima da postoji veći ili manji stepen podrške za decu sa posebnim potrebama, što nije dovoljno“, dodala je. Barbika, koja postoji od 1959. godine, sada uključuje lutke sa raznim invaliditetima, uključujući autizam, što smatra važnim korakom ka boljoj reprezentaciji.
Doktorka Marisavljević je ukazala na to da, iako se čini da je ovo mali korak, ipak predstavlja značajan pomak. „Deca se često poistovećuju sa igračkama koje koriste, pa je važno da i oni sa autizmom imaju svoje predstavnike“, rekla je ona. Na taj način, igračke poput Barbike sa autizmom mogu doprineti promeni percepcije i podizanju svesti o različitostima.
Radunka Lazić je dodala da su prava prepreka u društvu odrasli, a ne deca. „Deca su mnogo otvorenija i senzibilizovana od nas odraslih. Kada se suoče s nečim što ne razumeju, oni su često radoznali i žele da pomognu“, objasnila je. Njeno iskustvo iz škole pokazuje da su deca sposobna da prihvate i razumeju razlike bez predrasuda.
Doktorka Marisavljević je napomenula da se planovi rada sa decom sa autizmom moraju prilagoditi individualnim potrebama svakog deteta. „Autizam je spektar, i svako dete ima različite potrebe i poteškoće. Tretman treba biti prilagođen tim individualnim profilima“, dodala je. U skladu sa tim, obrazovni programi moraju biti fleksibilni i prilagođeni kako bi se podržala deca tokom različitih faza njihovog razvoja.
Kroz razgovor, oboje su se složili da postoji potreba za većim razumevanjem i podrškom društva kada su u pitanju deca sa autizmom. „Važno je da se kroz obrazovanje i svest o različitostima postigne veća inkluzija“, zaključila je doktorka Marisavljević.
U zaključku, predstavljanje lutke Barbika sa autizmom može biti prvi korak ka boljoj inkluziji i razumevanju dece sa posebnim potrebama. Kroz igru, deca mogu naučiti da prihvate različitosti i razviju empatiju prema onima koji su drugačiji. Kao društvo, potrebno je da radimo na tome da stvorimo okruženje koje je otvoreno i podržavajuće za sve, bez obzira na njihove sposobnosti ili izazove. Razgovor o ovim temama je od suštinske važnosti kako bi se postigla veća svest i razumevanje u zajednici.
