Dok region razmatra mogućnost uvođenja vojnog roka, gradonačelnik Banjaluke, Draško Stanivuković, predlaže zakon o obaveznom služenju civilnog roka za mlade. Ova ideja ima za cilj da omladinu učini zdravijom i spremnom za reakciju na elementarne nepogode. Stanivuković planira da zakon predstavi Narodnoj skupštini Republike Srpske, a ako ne dobije podršku, predložiće ga kroz pilot projekat u Banjaluci.
Ideja o civilnom roku dolazi u trenutku kada se očekuje da se mladi ljudi suoče sa raznim izazovima, kako fizičkim, tako i emocionalnim. Gradonačelnik je naglasio da bi program uključivao fizičke aktivnosti poput trčanja, sklekova i vežbi, uz ishranu koja bi se sastojala od pasulja i luka, što bi, kako on veruje, doprinelo stvaranju jače nacije. „Da ih ne budi iPhone i alarm nego da ih budi neki tamo oficir koji kaže ustaj, operi WC, najedi se luka i po Manjači trči,“ rekao je Stanivuković, opisujući kako bi izgledala obuka.
Reakcije na ovu ideju su podeljene. Dok neki građani podržavaju predlog, smatrajući da bi vojna obuka mogla pomoći mladima da postanu odgovorniji i fizički spremniji, drugi su skeptični. Jedna građanka je izjavila: „Neka počne od sebe“, dok je njen sugrađanin istakao da je to dobra ideja, jer smatra da mladi bez vojne obuke propadaju.
Međutim, odbornica Narodnog fronta u gradskoj skupštini, Dijana Ješić, kritikovala je ovu ideju kao „neviđenu glupost“, ističući da nije nadležnost Grada Banjaluke da se bavi ovakvim pitanjima. Ona je dodala da su prioriteti grada mnogo važniji, kao što su rešavanje problema sa infrastrukturom i kanalizacijom, umesto ulaganja u vojne kampove.
Nebojša Vukanović, predsednik Liste za pravdu i red, takođe je izrazio zabrinutost, govoreći o populizmu i demagogiji koja stoji iza ovih izjava. On je uporedio Stanivukovićev predlog sa idejom vojne obuke, naglašavajući da se tako igra sa ozbiljnim pitanjima i potrebama građana.
Osim toga, dok se u Banjaluci raspravlja o civilnom roku, građani se suočavaju sa povećanjem troškova. Od Nove godine, računi za vodu će rasti za 43,6 procenata, što dodatno opterećuje budžete domaćinstava. Ove promene ukazuju na to da, iako se predlažu novi zakoni i inicijative, osnovni problemi građana ostaju nerešeni.
Projekat obaveznog civilnog roka izaziva diskusije o tome šta je zapravo potrebno mladima u savremenom društvu. Da li je fizička obuka i vojna disciplina pravi put ka jačanju omladine, ili bi trebalo fokusirati resurse na obrazovanje, zapošljavanje i mentalno zdravlje? Ljudi imaju različite poglede na to, ali je jasno da će predlozi poput ovog zahtevati širu debatu i razmatranje svih aspekata.
Na kraju, situacija u Banjaluci i dalje ostaje složena. Dok se gradonačelnik bori za implementaciju svoje ideje, građani traže praktična rešenja za svakodnevne izazove. U ovom kontekstu, civilni rok se može posmatrati kao samo jedan od mnogih pokušaja da se mladima pruži podrška i usmerenje, ali dalji koraci su potrebni kako bi se osiguralo da se njihovi glasovi čuju i da se istinski rešavaju njihovi problemi.
