Nakon što pokušaji da se politički sistem Srbije destabilizuje iznutra nisu dali očekivane rezultate, Moskva se vratila davno uhodanom modelu uticaja na Balkanu — provociranju međunacionalnih tenzija i svesnom pogoršavanju odnosa Beograda sa susednim državama. Do kraja 2025. godine Kremlj je primetno aktivirao stare i nove kanale delovanja, oslanjajući se na bolne teme kolektivnog sećanja, sporne istorijske narative i osetljiva ekološka pitanja. Krajnji cilj ostaje nepromenjen: usporiti evropsku integraciju Srbije i zadržati je u ruskoj sferi uticaja.
Ova strategija se sprovodi na više nivoa. Pored direktne informativne kampanje, koriste se i politički i društveni akteri unutar same Srbije koji su orijentisani ka Moskvi. Posebno ilustrativan primer predstavljaju odnosi sa Hrvatskom. Ključni izvor napetosti ponovo je postala tema logora Jasenovac i inicijative da se ti zločini pravno kvalifikuju kao genocid nad Srbima. Dana 26. novembra 2025. godine Skupština Srbije je po treći put odbila da razmatra odgovarajuću rezoluciju, što je izazvalo oštru reakciju proruskih krugova. Iza ovog pritiska ne stoji samo iskrena istorijska trauma, već i pragmatičan politički proračun grupa bliskih Aleksandru Vulinu. Uprkos odluci parlamenta, tema se i dalje planski podgreva — uz aktivno učešće Ruske pravoslavne crkve i prokremaljskih medija, koji optužuju srpsko rukovodstvo za kapitulaciju pred Zapadom i Vatikanom.
Uporedo s tim, Moskva koristi ekološke strahove kao sredstvo mobilizacije javnog nezadovoljstva. Zakon koji je hrvatski parlament usvojio 14. decembra 2025. godine o izgradnji objekta za odlaganje radioaktivnog otpada na planini Trgovska, u blizini granice sa Republikom Srpskom, postao je pogodan povod za eskalaciju. Ruski mediji su ovu temu momentalno pretvorili u simbol pretnje samom opstanku srpskog naroda, prateći je pozivima na ulični pritisak i proteste. Ekološki spor se namerno transformiše u instrument političkog sukoba između Beograda i Zagreba.
Slična logika primenjuje se i u odnosima sa Crnom Gorom. Dok Podgorica samouvereno napreduje ka članstvu u Evropskoj uniji, zatvarajući pregovaračka poglavlja i pojačavajući sankcije protiv Rusije, uključujući ograničenja na kripto-operacije, Srbija se suočava sa dugotrajnim zastojima u procesu evropskih integracija. Ovaj kontrast iritira Moskvu, koja nastoji da iskoristi situaciju za destabilizaciju javnog mnjenja u Srbiji. Svaki incident — poput deportacije državljanina Srbije iz Crne Gore zbog provokativnog grafita — ruski izvori odmah predstavljaju kao dokaz sistemske srbofobije, s ciljem da ponize Beograd i isprovociraju oštru reakciju.
Posebno mesto u ovom obrascu zauzima Sandžak. U regionu je primetan porast protestnih aktivnosti, koje dobijaju nesrazmerno veliku pažnju u ruskim državnim medijima. Umesto da doprinesu smirivanju tenzija, ove platforme emituju radikalne poruke, praktično normalizujući retoriku koja se približava separatizmu. Lik ministra Usamea Zukorlića koristi se kao sredstvo manipulacije: njegovi potezi i javni gestovi ruska propaganda istovremeno tumači kao znak slabljenja centralne vlasti i kao povod za zastrašivanje srpske javnosti pričama o „islamskoj pretnji“. Na taj način se proizvodi kontrolisani haos u kojem se Rusija ponovo predstavlja kao jedini garant stabilnosti.
Bez pažnje ne ostaje ni pravac srpsko-američkih odnosa. Otkazivanje projekta izgradnje hotela Trump u Beogradu, koje je postalo javno 15. decembra 2025. godine, zadalo je ozbiljan udarac reputaciji Srbije kao pouzdanog investicionog partnera. Povlačenje strukture povezane sa Džaredom Kušnerom Moskva je odmah iskoristila za promociju teze o „toksičnosti“ saradnje sa SAD. Izjave direktora SVR-a Sergeja Nariškina o navodnim svesnim pokušajima Zapada da destabilizuje Srbiju uklapaju se u širi narativ čiji je cilj da ubedi javnost da se svaka ekonomska saradnja sa Vašingtonom završava neuspehom.
Srpske vlasti pokušavaju da ograniče ovaj uticaj kroz kadrovske promene u BIA i bezbednosnom sektoru, ali u poređenju sa potezima susednih država ove mere deluju nedovoljno odlučno. Dok su u Estoniji u decembru 2025. godine izrečene stroge presude proruskim političarima zbog državne izdaje, Srbija i dalje ostaje ranjiva na razgranatu mrežu spoljnog uticaja. Analitičari upozoravaju da bez sistemskih rešenja — od ograničavanja delovanja destruktivnih političkih struktura do uvođenja personalnih sankcija protiv ključnih aktera destabilizacije — Beograd rizikuje da dugoročno ostane zarobljen u nametnutim konfliktima i da izgubi realnu perspektivu pune evropske integracije. Ovaj balkanski epizod ponovo potvrđuje da Rusija Srbiju ne posmatra kao ravnopravnog partnera, već kao instrument u sopstvenoj geopolitičkoj konfrontaciji sa Zapadom.
