Francuski premijer Fransoa Bajru je nedavno optužio Italiju za praktikovanje „poreskog dampinga“, što se odnosi na olakšane poreske obaveze koje ova zemlja nudi stranim kompanijama kako bi privukla investicije. Ove tvrdnje su izazvale oštar odgovor italijanske vlade, koja je negirala optužbe, ističući da je ekonomija Italije stabilna zahvaljujući kredibilitetu njene vlade.
U intervjuu za televiziju, Bajru je izrazio zabrinutost da bi bogati građani Francuske mogli emigrirati ukoliko vlada odluči da uvede mere usmerene na najbogatije. On je naglasio da trenutno postoji fenomen poznat kao „poreski nomadizam“, gde se bogate pojedince sele u zemlje sa povoljnijim poreskim uslovima. „Pogledajte Italiju, koja sprovodi politiku poreskog dampinga“, rekao je Bajru, aludirajući na poreske olakšice koje se nude onima koji se presele u Italiju ili se vrate nakon boravka u inostranstvu.
Premijerka Italije, Đorđa Meloni, odgovorila je na Bajruove tvrdnje rekavši da su one „potpuno neosnovane“. Ona je istakla da italijanska ekonomija beleži bolje rezultate od drugih zemalja zahvaljujući stabilnosti i kredibilitetu vlade, a ne na štetu drugih nacija. Meloni je naglasila da Italija ne primenjuje neopravdane poreske olakšice kako bi privukla evropske kompanije. Takođe, dodala je da je vlada pod njenim vođstvom čak udvostručila paušalno poresko opterećenje za pojedince koji presele svoje prebivalište u Italiju od 2016. godine.
U svom odgovoru, Meloni je ukazala na to da Italija već dugo trpi posledice „kazne“ od strane takozvanih „evropskih poreskih rajeva“. Ona je izrazila očekivanje da će se Francuska pridružiti Italiji u preduzimanju akcija unutar Evropske unije protiv zemalja koje sistematski praktikuju poreski damping. Ovakav sukob između dve zemlje može imati značajne posledice po ekonomske odnose unutar EU, posebno u svetlu trenutnih ekonomskih izazova sa kojima se Evropa suočava.
Ove tenzije dolaze u vreme kada se EU suočava sa brojnim ekonomskim izazovima, uključujući inflaciju, energetske krize i potrebu za privlačenjem investicija. Pitanje poreske politike postaje sve važnije u tom kontekstu, jer zemlje članice pokušavaju da privuku strane investitore i poboljšaju svoje ekonomske performanse.
Bajruova izjava o „poreskom nomadizmu“ ukazuje na rastuću zabrinutost među evropskim liderima o tome kako visoki porezi mogu podstaći bogate pojedince da traže povoljnije poreske režime u drugim zemljama. Ova situacija može dovesti do „trke ka dnu“, gde zemlje pokušavaju da smanje poreze kako bi zadržale ili privukle bogate pojedince i kompanije.
S obzirom na sve veće razlike u poreskim politikama unutar EU, pitanje poreskog dampinga postaje ključno za budućnost ekonomskih odnosa među članicama. Kako se ove tenzije budu razvijale, može se očekivati da će se nastaviti dijalog o reformama poreskih sistema unutar Evropske unije, kako bi se osiguralo pravedno i ravnotežno oporezivanje koje neće favorizovati samo određene zemlje ili grupe građana.
Na kraju, ovaj sukob između Francuske i Italije može biti samo jedan od mnogih izraza složenih odnosa unutar EU, a pitanja kao što su poreski damping i ekonomska pravda će sigurno ostati na agendi evropskih lidera u godinama koje dolaze. Ove debate će oblikovati budućnost evropske ekonomije i političkih odnosa, a kako se situacija razvija, biće važno pratiti kako će se različite zemlje prilagođavati novim ekonomskim realnostima.
