U Londonu, autistični muškarac poznat kao SH, postigao je nagodbu od 140.000 evra sa lokalnim vlastima nakon što je tvrdio da je više od osam godina bio „zatvoren“ u svom domu pod režimom 24-časovne nege. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti i postavio važna pitanja o pravima osoba sa invaliditetom i njihovom tretmanu u društvu.
SH je, prema informacijama iz Višeg suda, živeo sa stalnim prisustvom najmanje dva negovatelja od jula 2012. do decembra 2020. godine. Njegova porodica je istakla da su vrata njegovog doma bila zaključana, a njegova sloboda kretanja često ograničena zbog zabrinutosti oko njegovog ponašanja. Ova situacija je izazvala zabrinutost zbog potencijalnog kršenja ljudskih prava i prava osoba sa autizmom.
Porodica SH pokrenula je pravni postupak protiv Veća Sauterka, tvrdeći da su uslovi nege koje je SH dobijao bili nehumani i da su ga držali u izolaciji. U njihovoj tužbi navedeno je da je SH bio lišen osnovnih ljudskih prava, uključujući pravo na slobodu kretanja i pravo na privatnost. Njegova situacija ukazuje na šire probleme u sistemu podrške osobama sa invaliditetom, gde se često koristi institucionalizacija umesto pružanja adekvatne podrške i integracije u društvo.
Ovaj slučaj je samo jedan od mnogih koji ukazuju na izazove sa kojima se suočavaju osobe sa autizmom i njihovim porodicama. Mnogi ljudi sa autizmom se suočavaju sa preprekama u pristupu osnovnim pravima, kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita i socijalna integracija. Situacije poput SH-ove često dovode do izolacije i marginalizacije ovih osoba, što može imati dugoročne posledice po njihovo mentalno zdravlje i opšte blagostanje.
U Velikoj Britaniji, postoji nekoliko zakona i propisa koji štite prava osoba sa invaliditetom, uključujući Zakon o jednakosti iz 2010. godine, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu invaliditeta. Međutim, uprkos ovim zakonima, mnoge osobe sa autizmom i dalje se bore za svoja prava i dostojanstvo.
Ovaj slučaj je podstakao javnu raspravu o potrebama osoba sa invaliditetom i važnosti njihovog uključivanja u zajednicu. Mnogi aktivisti i organizacije za ljudska prava pozivaju na unapređenje sistema podrške i pružanje više opcija za osobe sa autizmom, kako bi se osigurala njihova prava i poboljšala kvaliteta života.
Pitanje kako se tretiraju osobe sa invaliditetom, posebno autistične osobe, postaje sve važnije u savremenom društvu. Uzimajući u obzir SH-ovu situaciju, postavlja se pitanje kako možemo stvoriti inkluzivnije društvo koje poštuje prava svih svojih članova. To uključuje pružanje adekvatne podrške i resursa, kao i edukaciju šire javnosti o autizmu i potrebama osoba sa ovim poremećajem.
Na kraju, slučaj SH ukazuje na potrebu za sistemskim promenama u pristupu nezi i podršci osobama sa invaliditetom. Potrebno je raditi na stvaranju okruženja koje će omogućiti osobama sa autizmom da žive ispunjene živote, sa pristupom svim pravima i prilikama koje imaju i ostali članovi društva. U tom smislu, važno je da se društvo angažuje u borbi protiv stigmatizacije i marginalizacije osoba sa invaliditetom, kao i da se radi na jačanju njihovih prava i integraciji u zajednicu.
