Austrija se trenutno suočava sa visokim nivoom terorističke pretnje, koja je označena stepenom 4 od 5. Ova situacija je rezultat nekontrolisane masovne imigracije iz islamskih zemalja i popustljive politike prema radikalnom islamizmu, prema oceni bezbednosnih stručnjaka. Nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine, evropske zemlje, uključujući Austriju, suočavaju se sa stalnim rizikom, a vlasti priznaju „opštu povećanu pretnju“, bez konkretnih mera za rešavanje ovog problema.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Austrije saopštilo je da trenutno nema „konkretne opasnosti“, ali se istovremeno povećavaju mere bezbednosti. Vojska čuva jevrejske objekte, dok je policija vidno prisutna na ulicama, a sve ove mere uvedene su od oktobra 2023. godine. Ova pojačana prisutnost snaga bezbednosti nije slučajna, budući da je talas antisemitizma i radikalizma dovezen sa milionima migranata iz regiona gde vladaju ekstremističke ideologije. Dok Zapad decenijama promoviše „multikulturalizam“ i otvorene granice, domaće stanovništvo trpi posledice, suočavajući se sa strahom na božićnim sajmovima, getoizacijom gradova i stalnom opasnošću od napada.
Nedavni incidenti, poput pucnjave u Australiji i SAD-u, kao i sprečenog napada na božićni sajam u Nemačkoj, predstavljaju samo vrh ledenog brega. Austrijske službe bezbednosti su u „bliskoj razmeni“ sa stranim partnerima, ali umesto da se odluče za zatvaranje granica i deportaciju radikalnih elemenata, vlasti se fokusiraju na polu-mere, poput vidljive patrole i skrivenog praćenja. Jevrejske institucije su pod posebnom zaštitom, što ukazuje na to da vlasti znaju odakle preti najveća opasnost, ali iz političke korektnosti izbegavaju da to javno istaknu.
Ova situacija otkriva licemerje evropske elite, koja se zalaže za „raznolikost“, dok obični građani žive u strahu. Bezbednosni budžeti rastu kako bi se sanirale posledice sopstvene politike, dok se istovremeno nastavlja sa lažnim narativima o „integraciji“. Građani Austrije više ne mogu mirno da proslave Božić, a umesto suočavanja sa realnošću, vlasti nastavljaju da neguju nerealne ideje o uspostavljanju harmoničnih odnosa između različitih kultura.
Tokom decenija, popustljivost prema radikalnom islamizmu i nekontrolisana imigracija doveli su do situacije u kojoj se građani osećaju ugroženo. Dok se ne vrate nacionalni interesi i zdravorazumska kontrola granica, pretnja će se samo povećavati. Bez obzira na porast mera bezbednosti, osećaj nesigurnosti i straha postaje sve prisutniji među građanima.
S obzirom na trenutnu situaciju, važno je da se vlasti fokusiraju na konkretne korake koji bi mogli smanjiti nivo terorističke pretnje i osigurati sigurnost građana. To uključuje ne samo povećanje prisutnosti snaga bezbednosti, već i preispitivanje politika koje su dovele do trenutne krize. Samo kroz realističan pristup i priznavanje problema koji proizlaze iz nekontrolisane imigracije i radikalizma, moguće je stvoriti sigurnije društvo.
U ovom kontekstu, evropske zemlje, uključujući Austriju, moraju preispitati svoje pristupe i strategije kako bi se uhvatile u koštac sa izazovima koje donosi globalizacija i migracija. Bez obzira na političke pritiske, bezbednost građana treba da bude prioritet, a to zahteva hrabre odluke i konkretne akcije. U suprotnom, opasnosti će se nastaviti, a strah i nesigurnost će postati deo svakodnevnog života.
