Australijskim tinejdžerima mlađeg uzrasta biće zatvoreni nalozi na Instagramu, Fejsbuku i Tredsu, kao i na još nekim društvenim mrežama, uoči najavljene zabrane korišćenja ovih platformi za osobe mlađe od 16 godina. Ova odluka je deo šire strategije vlade Australije da zaštiti decu i tinejdžere od potencijalnih opasnosti povezanim sa korišćenjem društvenih mreža.
Kao što izveštava BBC, mere će uticati na značajan broj mladih Australijanaca koji već koriste ove platforme. Zabrana dolazi usled sve veće zabrinutosti roditelja, stručnjaka za mentalno zdravlje i zakonodavaca o uticaju koji društvene mreže imaju na psihološki razvoj dece. Istraživanja su pokazala da prekomerna upotreba ovih mreža može dovesti do problema kao što su anksioznost, depresija i nisko samopouzdanje.
Vlada Australije planira da sprovede ovu zabranu kroz novi zakon koji će zahtevati od društvenih mreža da provere starost korisnika pre nego što im omoguće pristup. Očekuje se da će zakon biti usvojen u narednim mesecima, a vlada je već započela konsultacije sa različitim zainteresovanim stranama, uključujući stručnjake za zaštitu dece i predstavnike industrije društvenih medija.
Osim zatvaranja naloga, vlasti planiraju i edukaciju mladih o bezbednom korišćenju interneta, kao i podršku roditeljima kako bi mogli bolje da vode računa o online aktivnostima svoje dece. Ove mere su deo šireg pristupa koji uključuje i razvoj digitalnih veština među mladima, kako bi bili bolje opremljeni za korišćenje interneta na zdrav način.
U međuvremenu, reakcije na ovu odluku su podeljene. Dok neki pozdravljaju ovaj potez kao neophodan korak ka zaštiti mladih, drugi ga kritikuju kao prekomerno mešanje u privatnost i slobode pojedinca. Kritičari tvrde da bi umesto zabrane, trebalo raditi na edukaciji mladih o odgovornom korišćenju društvenih mreža i internet bezbednosti.
Vlada Australije se suočava i sa pritiscima iz drugih zemalja koje razmatraju slične mere. U poslednje vreme, mnoge zemlje su počele da se bave pitanjem kako zaštititi decu od negativnih uticaja interneta, a Australija bi mogla postati lider u ovoj oblasti ukoliko se njene mere pokažu kao uspešne.
Na globalnom nivou, sve više se govori o potrebi za regulacijom društvenih mreža, posebno kada je reč o zaštiti dece. U Evropskoj uniji se takođe razmatraju slične inicijative, s ciljem da se osigura da mladi korisnici imaju sigurno digitalno okruženje.
U okviru ovog zakona, očekuje se da će društvene mreže biti obavezne da implementiraju mehanizme za verifikaciju starosti korisnika, što bi moglo uključivati korišćenje tehnologije prepoznavanja lica ili drugih metoda identifikacije. Ovo bi moglo predstavljati izazov za mnoge platforme, koje se suočavaju sa kritikama zbog nedostatka zaštite za mlade korisnike.
Iako je Australija jedna od prvih zemalja koja se odlučila na ovakav korak, slične inicijative su već pokrenute u drugim delovima sveta. U SAD-u se, na primer, sve više raspravlja o potrebi za regulacijom društvenih mreža i zaštitom dece, dok su u Ujedinjenom Kraljevstvu uvedene nove smernice koje se odnose na korišćenje interneta od strane mladih.
Kako se razvija situacija, mnogi očekuju da će se i drugi slediti primer Australije, što bi moglo dovesti do globalne promene u načinu na koji se društvene mreže koriste i regulišu. U svakom slučaju, odluka australijske vlade da zatvori naloge maloljetnicima na popularnim platformama sigurno će otvoriti novu diskusiju o balansiranju slobode izražavanja i zaštite mladih u digitalnom dobu.
