Arpad Šarkezi (75) iz Sombora započeo je svoju trkačku karijeru sa 55 godina, a prvi maraton istrčao je sa 60. Njegova priča je inspiracija mnogima, jer pokazuje da nikada nije kasno za ostvarenje snova. Danas, sa bogatim iskustvom, Arpad ne predstavlja samo maratonca, već i osobu koja pruža podršku onima kojima je ona potrebna.
Njegov put do trčanja nije bio jednostavan. Prvi put je razmišljao o trčanju 1990. godine, kada ga je prijatelj nagovorio da se prijavi na Somborski polumaraton. Međutim, kiša je padala u toj nedelji, a Arpad je odustao, smatrajući da su trkači „otkačeni“ što se odlučuju na trčanje po lošem vremenu. Sledeće godine je ipak pokušao i istrčao polumaraton, ali je doživeo snažne grčeve u mišićima i nije dobio podršku od iskusnijih trkača. To iskustvo ga je navelo da se povuče iz trkačkog sveta na 12 godina.
Godine 2002. ponovo je zakoračio u trčanje i odlučio da ostane. Sa 60 godina, Arpad je istrčao svoj prvi maraton. Od tada, svakog leta, do 75. godine, uspeo je da istrči po jedan maraton. Danas se može pohvaliti sa 16 velikih maratona, 135 polumaratona i jednim ultramaratonom na deonici od Osijeka do Banje Junaković.
Arpad je istakao da trčanje za njega nije samo fizička aktivnost. Treninge obavlja tri puta nedeljno, ali ne trči sve kilometre odjednom. Uživanje u trčanju je ono što mu je važno, pa često uspori, stane i prošeta. Smatra da je trčanje način da se oslobodi stresa, umiri unutrašnji nemir i ponovo pronađe ravnotežu.
Iako možda više ne trči onom brzinom kao pre deset ili dvadeset godina, Arpad je postigao nešto važnije od samog rezultata na štoperici – postao je osoba koja pomaže drugima da ne odustanu. Njegova priča inspirira mnoge Somborce, a on je živi dokaz da nikada nije kasno za velike snove.
U njegovom delovanju, Arpad pruža podršku drugim trkačima, posebno onima koji se suočavaju sa izazovima u svom trkačkom putu. Njegovo iskustvo odustajanja i ponovnog vraćanja u svet trčanja čini ga savršenim mentorom. Arpad veruje da je zajedništvo i podrška ključna za uspeh, i trudi se da stvori pozitivnu atmosferu među trkačima.
Kroz godine, Arpad je postao simbol entuzijazma i upornosti. Njegova posvećenost trčanju i volja da pomogne drugima, čine ga izuzetnim članom zajednice. U Somboru, on je poznat kao maratonac čija priča inspiriše mnoge, a njegovo prisustvo na trkačkim događajima donosi radost i motivaciju.
Kako se trkačka scena u Srbiji razvija, Arpad ostaje aktivan i prisutan. Njegovo trčanje ne predstavlja samo fizičku aktivnost, već i način života koji promoviše zdravlje, sreću i zajedništvo. Ova pozitivna energija koju širi, podstiče mnoge ljude da se uključe u trčanje, bez obzira na godine ili prethodno iskustvo.
U svetu gde se često gubi dodir sa fizičkom aktivnošću, Arpad Šarkezi pokazuje da uz pravu podršku i volju, svako može postati maratonac. Njegova priča je podsećanje da je trčanje više od trke – to je putovanje koje nas vodi ka boljem razumevanju sebe i drugih. Arpad je pravi dokaz da nikada nije kasno započeti nešto novo i ostvariti svoje snove, bez obzira na prepreke.
