Nacionalistički političar Milorad Dodik, vođa stranke bosanskih Srba, proglasio je pobedu svoje stranke na izborima koji su održani danas u Bosni i Hercegovini. Ovi izbori obeleženi su ekonomskim pritiscima, težnjama za pristupanje Evropskoj uniji, kao i etničkim tenzijama koje potresaju ovu zemlju još od rata 1992. do 1995. godine, izvestila je američka agencija AP.
Dodik, poznat po svojim pro-ruskim stavovima, nije se lično kandidovao, ali je dominirao kampanjom, koristeći separatističku retoriku koja je izazvala zabrinutost zbog ponovne nestabilnosti u Bosni i Hercegovini. Kao bivši predsednik Republike Srpske, entiteta sa srpskom većinom, suočen je sa zabranom obavljanja javnih funkcija nakon što je osuđen zbog nepoštovanja odluka međunarodnog predstavnika zaduženog za nadgledanje sprovođenja mirovnog sporazuma iz 1995. godine.
Prema preliminarnim rezultatima, prebrojano je gotovo 90 odsto glasova, a Dodikova stranka je zabeležila značajan uspeh. Njegova saveznica, Željka Cvijanović iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), osvojila je više od 55 odsto glasova, obezbeđujući jedno od tri mesta u tročlanom Predsedništvu BiH. Ova pobeda je ostvarena sa prednošću od oko 30 odsto u odnosu na najbližeg protivkandidata.
Obraćajući se novinarima, Dodik je izjavio da će njegova nacionalistička stranka imati ubedljivu većinu u Skupštini Republike Srpske i smatrao je da je uspeh njegove stranke povezan sa „veličanstvenom pobedom“ Donalda Trampa na izborima 2024. godine, kao i podrškom ruskog predsednika Vladimira Putina. „Niko ne treba da od nas traži da menjamo svoju politiku. Nećemo odustati, već ćemo nastaviti da radimo za svoj narod,“ rekao je Dodik.
Na izborima je bilo 3,4 miliona birača koji su imali pravo glasa za izbor tri člana multietničkog Predsedništva, kao i poslanika u državnom parlamentu. U Federaciji Bosne i Hercegovine, gde većinu čine Bošnjaci, i Republici Srpskoj, gde dominiraju etnički Srbi, zabeleženi su različiti rezultati. Darijana Filipović iz Hrvatske demokratske zajednice BiH imala je ubedljivu prednost u trci za hrvatskog člana Predsedništva, dok je Denis Bećirović iz Socijaldemokratske partije bio u prednosti u odnosu na Bakira Izetbegovića.
Centralna izborna komisija BiH saopštila je da je na izborima glasalo 1.432.269 birača, što predstavlja izlaznost od 42 odsto, pad od 8 procenata u odnosu na prethodne izbore. Bosna ima složen sistem institucija vlasti, uspostavljen mirovnim sporazumom iz 1995. godine, da bi se upravljalo etničkim podelama, ali Dodik konstantno testira te granice, prkosno se ponašajući prema vlastima u Sarajevu.
Na završnom predizbornom skupu u Banjaluci, Dodik je izjavio da je Bosna „mrtva“ i da je „nemoguća zemlja“, što dodatno ukazuje na tenzije koje postoje unutar države. Analitičari poput Dragana Bursaća smatraju da, iako se Dodik prvi put nije našao na glasačkom listiću, on i dalje upravlja situacijom i dominira političkom scenom.
Bosna i Hercegovina, kao jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, i dalje se bori za oporavak nakon rata koji je započeo 1992. godine. U sukobu je poginulo više od 100.000 ljudi, a milioni su raseljeni. Ratne rane su ponovo otvorene nedavnim odavanjem počasti ratnom komandantu Ratku Mladiću, koji je umro u avgustu dok je služio doživotnu kaznu zbog genocida.
Na ovim izborima prvi put su korišćeni sistemi za elektronsku identifikaciju birača i skeneri glasačkih listića, kako bi se sprečile nepravilnosti. Međutim, zabeleženi su problemi sa novom tehnologijom, što je izazvalo zabrinutost među biračima, posebno starijim. Izborna komisija je saopštila da će neka biračka mesta ostati otvorena duže zbog zastoja.
Ovi izbori su još jednom potvrdili duboke etničke podele u Bosni i Hercegovini, koje i dalje predstavljaju prepreku napretku prema članstvu u Evropskoj uniji.
