Hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić nedavno je izjavio da veruje da bi Hrvatska i Evropa trebale da se oslanjaju na vrednosti koje je pevač Marko Perković Tompson definisao na svom koncertu, a to su, prema njegovim rečima, demohrišćanske vrednosti. Anušić je istakao kako se radi o pogledima na svet koje svakodnevno doživljavamo, a koje ne prihvatamo i koji nisu u skladu s našim uverenjima.
Ministar je u intervjuu za Dnevnik Nove TV rekao da je koncert okupio mlade ljude koji su pevali o domovini, herojima i ratu. Prema njegovim rečima, svaki sedmi ili osmi čovek u Hrvatskoj je otišao i kupio kartu za ovaj koncert, što predstavlja značajan uspeh. Anušićova omiljena pesma Tompsona je „Duh ratnika“, što dodatno ukazuje na njegovu podršku umetniku i njegovim porukama.
Međutim, koncert koji se održao na zagrebačkom Hipodromu doveo je do niza kontroverzi. Organizatori tvrde da je više od pola miliona ljudi prisustvovalo ovom događaju, na kojem su se izvodile pesme koje su, prema kritikama, promovisale neofašizam i slavile genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata. Na koncertu su viđeni i ustaški simboli, a prisutni su uzvikivali i ustaški poklič „Za dom spremni“, što je dodatno uzburkalo javnost.
Ove informacije su izazvale oštre reakcije u javnosti, a mnogi se pitaju kako je moguće da jedan ministar odbrane podržava ovakve stavove i umetnike. Kritičari ukazuju na to da ovakvi događaji mogu doprineti jačanju nacionalizma i mržnje u društvu. Takođe, postavlja se pitanje kako bi ova situacija mogla uticati na Hrvatsku u širem evropskom kontekstu, s obzirom na to da se EU bori protiv ekstremizma i netolerancije.
Anušić je pokušao da opravda svoja stajališta rekavši da su mladi ljudi na koncertu pokazali otpor prema vrednostima koje se nameću iz spoljašnjih izvora, naglašavajući potrebu za vraćanjem pravim vrednostima koje je hrvatski narod kroz istoriju brani. Ova izjava je dodatno podgrejala debatu o tome šta su „prave vrednosti“ i kako se one mogu interpretirati u savremenom društvu.
Pitanje koje se postavlja jeste kako društvo reaguje na ovakve događaje i koje su posledice ovakvih izjava od strane javnih funkcionera. U Hrvatskoj je, kao i u mnogim drugim zemljama, sve prisutniji fenomen polarizacije društva, gde se različite grupe bore za prevlast svojih ideoloških stavova. Ovakvi koncerti mogu poslužiti kao mesto okupljanja za one koji dele slične poglede, ali i kao platforma za širenje ekstremnih ideja.
U svetlu ovih događaja, važno je prepoznati ulogu obrazovanja i medija u oblikovanju javnog mnjenja. Mnogi se slažu da je ključno raditi na podizanju svesti o istoriji, posebno o mračnim periodima koji su oblikovali društva. To uključuje i suočavanje s nasleđem rata i genocida, kao i promovisanje tolerancije i razumevanja među različitim etničkim i verskim grupama.
Kako Hrvatska nastavlja da se suočava s izazovima savremenog društva, važno je da se javni funkcioneri, kao što je Anušić, trude da promovišu vrednosti koje doprinose izgradnji društva zasnovanog na poštovanju, toleranciji i razumevanju. Samo kroz otvoren dijalog i suočavanje s prošlošću, moguće je izgraditi budućnost koja će biti bolja za sve građane, bez obzira na njihove razlike.
Ova situacija je podstakla mnoge na razmišljanje o tome kakva društva želimo da gradimo i koje vrednosti treba da promovišemo. U vreme kada su društvene tenzije visoke, od suštinskog je značaja raditi na razumevanju i pomirenju, umesto na promovisanju mržnje i podele.
