Predsednik Hrvatske, Zoran Milanović, ponovo je proglašen za najpozitivnijeg političara u zemlji prema najnovijem istraživanju CRO Demoskop. Ova anketa, sprovedena od 2. do 4. marta na uzorku od 1.000 ispitanika, pokazuje da je Milanović sa 26,7% podrške značajno ispred premijera Andreja Plenkovića, koji se ponovo našao na vrhu liste najnegativnijih političara sa 36,6% podrške.
U istraživanju, Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) je, kada bi se izbori održali početkom marta, dobila 29,7% glasova, dok bi Socijaldemokratska partija Hrvatske (SDP) bila druga sa 22,6% podrške. Na trećem mestu našla se platforma Možemo! sa 12,3%, dok su Most i nezavisna lista Marija Selak Raspudić zauzeli četvrto i peto mesto sa 6,2% i 2,6%. Domovinski pokret, koji se takođe našao u anketi, dobio je 2,4% glasova.
Na listi najpozitivnijih političara, uz Milanovića, nalaze se i zagrebački gradonačelnik Tomislav Tomašević sa 5,7% i Ivana Kekin sa 2,4%. Ostali političari među deset najpozitivnijih su Ivan Anušić (1,8%), Dalija Orešković (1,7%), Sandra Benčić (1,5%), Marin Miletić (1,3%) i Siniša Hajdaš Dončić (1,0%). Međutim, više od petine ispitanika, tačnije 20,1%, smatra da je najpozitivniji političar „niko“.
U isto vreme, Plenković je na vrhu liste najnegativnijih političara, ispred Milanovića koji je na drugom mestu sa 9,1%, i Tomaševića sa 8,4%. Ovaj rezultat predstavlja značajan pad za Plenkovića, koji je prethodnog meseca imao 14% negativnih ocena. Iznenađujuće je i to da je Josip Dabra iz Domovinskog pokreta na visokom četvrtom mestu sa 6,6% podrške kao najnegativniji političar, dok je pre mesec dana imao samo 0,1%.
Anketa takođe otkriva da 70,6% građana smatra da Hrvatska ide u pogrešnom smeru, dok samo 20,1% veruje da zemlja ide u dobrom pravcu. Prosečna ocena rada predsednika Milanovića iznosi 3,17, dok je rad Hrvatskog sabora ocenjen sa 2,17, a Vlada je dobila 2,36. Politiku Plenkovićeve vlade podržava 28,3% ispitanika, što je pad u odnosu na prethodni mesec kada je taj procenat iznosio 30,8%.
Među temama koje su najviše zabrinule građane Hrvatske u poslednjih mesec dana, američko-izraelski napad na Iran i eskalacija sukoba na Bliskom istoku predstavljaju najvažniju temu za 54,7% ispitanika. Slučaj Dabro zauzima drugo mesto sa 11,5%, dok inflacija, koja je u Hrvatskoj među najvišim u EU, dolazi na treće mesto sa 9,4%. Osim toga, građani su izdvojili političke svađe oko dočeka rukometaša (4,1%) i proteste protiv gradnje farmi pilića u Sisku (3,1%).
Ove informacije ukazuju na značajne političke promene i raspoloženje građana prema aktuelnim liderima i situaciji u zemlji. Milanović, iako često suočen sa kritikama, uspeva da zadrži podršku građana, dok je Plenković suočen sa padom popularnosti, što može uticati na buduće političke odluke i strategije. U svetlu ovih rezultata, politička scena u Hrvatskoj i dalje ostaje dinamična i nepredvidiva, sa potencijalom za dalja previranja i promene.
