Skupština Crne Gore je odbila predlog opozicije za smenjivanje predsednika Skupštine Andrije Mandića, koji je izazvao kontroverzu zbog javno upućenog saučešća porodici Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske, osuđenog za genocid i ratne zločine. Glasanje je obavljeno tajno, a za smenu Mandića glasalo je 37 poslanika, dok je 41 bio protiv. Od ukupno 80 ubačenih glasačkih listića, 78 je bilo važećih.
Opozicija je pokrenula zahtev za smenu nakon što je Mandić 27. avgusta izrazio saučešće Darku Mladiću povodom smrti njegovog oca. Mandić je kasnije izjavio da je to učinio u skladu s običajima i da u njegovoj poruci nije bilo ničega spornog. Tokom višesatne rasprave, opozicioni poslanici su istakli da glasanje predstavlja test odnosa parlamentarne većine prema evropskim vrednostima i presudama međunarodnih sudova.
Andrija Nikolić, šef poslaničkog kluba Demokratske partije socijalista (DPS), rekao je da je Mandić svojim delovanjem prešao granicu i da ne može predstavljati Crnu Goru koja teži članstvu u Evropskoj uniji. On je Mandića nazvao „političarem prošlosti“. Dritan Abazović, bivši premijer i lider Građanskog pokreta URA, takođe je podržao smenjivanje, naglasivši da se poslanici zapravo izjašnjavaju o tome da li smatraju Mladića herojem ili ratnim zločincem.
Milan Knežević, lider Demokratske narodne partije, odbio je da podrži smenu Mandića i otvoreno osporio presude Haškog tribunala, ističući da se „neće odreći ljudi koje smatra srpskim herojima“. Mandić je tokom rasprave optužio DPS da koristi pitanje Ratka Mladića kako bi izbegla razgovore o reformama potrebnim za evropske integracije.
Mandić je takođe ukazao da je u glasanju o smeni mahinalno glasao za svoje razrešenje, što je, kako je rekao, pomoglo opoziciji, ali ni to nije bilo dovoljno. Prethodna sednica o smenjivanju Mandića, zakazana za 24. septembar, nije održana zbog nedostatka kvoruma. Opozicija je tada saopštila da neće podržavati izmene Ustava važne za EU integraciju dok se ne omogući rasprava i glasanje o Mandiću.
U vezi sa ustavnim izmenama, predviđeno je da budući mandatar i kandidati za članove Vlade prolaze proveru integriteta pre izbora na funkciju. Predlog za promenu člana 103. Ustava omogućava predsedniku Republike da predloži mandatara tek nakon provere integriteta. Takođe, predložena je izmena koja se tiče imuniteta izvršne vlasti, precizirajući da predsednik i članovi Vlade ne uživaju imunitet za krivična dela protiv službene dužnosti.
Ove promene su značajne za pregovaračko poglavlje 23, koje obuhvata pravosuđe i temeljna prava, i ključno su pitanje u procesu pristupanja EU. Prema informacijama iz lista „Vijesti“, rok za pokretanje procesa izmene Ustava u vezi s proverom integriteta je 13. oktobar, a neuspeh u ovom procesu mogao bi onemogućiti zatvaranje poglavlja 23 do kraja godine. Johan Satler, šef Delegacije EU u Crnoj Gori, naglasio je da predloženo rešenje za proveru integriteta predstavlja „dobro utemeljen evropski standard“ i pozvao na kompromis kako bi se očuvali napori na putu ka EU.
