Andrej Tanko, student Elektrotehničkog fakulteta, postao je poznat nakon što je uhvaćen u trenutku sukoba sa muškarcem koji je vređao učesnike protesta. U tom trenutku, kako ističe, razmišljao je o nenasilju. „Ako uprljam ruke, samo ću unazaditi ideju za koju se borim. Bolje da primite udarac u bradu i da ona ostane visoko uzdignuta“, naglašava Tanko u razgovoru sa N1.
Andrej je bio đak generacije u gimnaziji u Pančevu i aktivan je učesnik studentskih protesta od njihovog početka. Nakon jednog od protesta u Pančevu, uhapšen je, pušten, a zatim ponovo priveden. Tri meseca je proveo u kućnom pritvoru, a sada se suočava sa postupkom pred Osnovnim sudom u Pančevu, gde se sumnja da je izvršio krivično delo napad na službeno lice tokom vršenja službene dužnosti.
Njegovi advokati zatražili su izuzeće sudije zbog sumnje u nepristranost, a Tanko je objasnio kako teče sudski proces, ko su svedoci i šta oni imaju da kažu. Dva svedoka su ključna – jedna policajka i pripadnik Interventne jedinice. „Po sopstvenom priznanju, policajka nije obavljala nikakvu službenu dužnost u tom trenutku. Pripadnik Interventne nije se pojavio na prvom ročištu. Sledeći put je došao spreman i sada je krunski svedok tužilaštva. On je potvrdio da je kordon bio probijen, ali nije identifikovao mene kao osobu koja ga je gurnula“, objašnjava Tanko.
U ovom postupku, Tanko se izjasnio da nije kriv. Njegov advokat je istakao da nikada nije video takav proces, a Tanko se nada da će ova situacija postati „pravnička anegdota“ u budućnosti. Takođe, ističe da se veoma često slučajevi krivičnih dela ne istražuju do kraja, jer institucije ne obavljaju svoj posao. „Ovo što znam iz svog primera o krivičnom pravu, i to ne bih znao da nije iz moranja naučeno, očigledno je primer prioriteta slanja političke poruke umesto da se šalje poruka o jednakosti i zaštiti slabijih“, dodaje on.
Tanko takođe naglašava da se u društvu mora poslati poruka da je moć kod građana. Veruje da su ljudi shvatili da ne moraju biti eksploatisani i da mogu verovati jedni drugima. „Mislimo da možemo napraviti paralelni sistem gde će se svi čuti – radnici, profesori, naši seljaci“, kaže on.
Prema Tankovim rečima, trenutna kriza u mnogim sektorima rezultat je neuspeha ljudi na vlasti. Shvata da je teško razumeti zašto neki ljudi donose odluke koje su protiv interesa zajednice, ali naglašava da se društvo mora boriti protiv politike mržnje. „Naša trenutna borba je posledica politike mržnje. Razumem da je lični interes na prvom mestu, ali postoji granica. Ako ste životno ugroženi, to je lakše shvatiti nego imati ambicije koje ne možete ispuniti bez krađe od budućnosti“, ukazuje.
Tanko takođe primećuje da mladi ljudi različito doživljavaju studije i da mnogi, uprkos dobrim rezultatima, ne mogu naći posao koji zaslužuju. „U Srbiji ne možete se baviti ozbiljnim biznisom bez političkih veza. Čast izuzecima, ali uspeh bi bio veći da su prešli na drugu stranu“, objašnjava.
Dešavanja u zemlji su ga promenila i učinila optimističnijim. „Postao sam siguran da je nenasilan otpor jedini način za promenu. Ako uradim nešto loše, samo ću biti uhapšen i neću ništa promeniti. Moram da pokažem ljudima da sam u pravu“, kaže on. Tanko se osvrće na čuvenu fotografiju sa protesta, naglašavajući da su studenti odlučili da se bore nenasilno. „Ne vredi, ako uprljam ruke, samo ću unazaditi ideju za koju se borim“, poručuje.
Zaključuje da je studentski pokret jedini institut koji funkcioniše na demokratskim principima. „Niko nije mogao da pretpostavi da će se nešto ovako desiti. Zato se i desilo. Došla je kap koja je prelila čašu“, poručuje Tanko, očekujući dalju eskalaciju na duže staze. „Ne možete uzimati više nego što dajete i očekivati da narod ne primeti“, naglašava.
