Anastasija Šušak ima 23 godine i dolazi iz Stajićeva, malog mesta u Banatu, gde je odrasla u prirodi okruženoj životinjama. Od malih nogu pokazivala je posebnu brigu prema svemu što je živo, što je vremenom postalo njena životna želja – da postane veterinar. Po završetku srednje škole, Anastasija je upisala smer veterinarskog tehničara, gde je stekla dragoceno znanje i praktično iskustvo. Iako je imala ambiciju da nastavi školovanje na fakultetu veterine, sudbina joj je postavila izazov kada je sa samo 16 godina izgubila oca. Taj gubitak je bio težak udarac, ali ga je Anastasija pretvorila u motivaciju da postane snažnija.
Uprkos teškim vremenima, Anastasija je naučila važnost odgovornosti i istrajnosti. Pored školskih obaveza, preuzela je i porodične odgovornosti, ali nikada nije odustala od svojih snova. Danas, kao mlada žena, nosi sa sobom iskustva koja su oblikovala njenu ličnost, učinivši je empatijom i upornošću koja je potrebna dobrom veterinaru. Njena priča je inspirativna, jer pokazuje kako iz bola može proizaći odlučnost i snaga da se nastavi dalje.
Anastasija se suočila sa životnom realnošću koja je zahtevala da se fokusira na očuvanje porodičnog gazdinstva. „Moj početak studija tada je bio nemoguć. Odlučila sam da se pozabavim poslom na gazdinstvu,“ objašnjava. Odrasla je u porodici koja se bavi stočarstvom i ratarstvom, gde su glavni proizvodi mleko, kukuruz, pšenica i suncokret na 11 hektara zemlje. Porodica Šušak već više od 20 godina uspešno posluje i drži oko 30 grla stoke.
Anastasija ističe: „Celo detinjstvo je bilo okruženo radom oko životinja, a ta ljubav prema radu mi je dala snagu i istrajnost svih ovih godina.“ Mladi ljudi u njenim godinama često imaju različite prioritete, ali Anastasija je bila primorana da brzo odrasta i preuzme odgovornost za gazdinstvo. Osim toga, radi i kao rukovalac poljoprivredne tehnike u jednoj kompaniji organske proizvodnje.
„Postoje odricanja. Morate biti prisutni svaki dan, a ovaj posao zahteva znanje i sposobnosti,“ dodaje Anastasija. Veruje da je njen cilj održati porodično gazdinstvo i pokazati da žene mogu uspešno upravljati poljoprivredom. U njenoj porodici, ona i majka su glavne figure koje vode gazdinstvo, a uz podršku mlađeg brata, koji ima samo 15 godina, zajedno se suočavaju sa izazovima.
Anastasija je takođe članica udruženja Agropreduzetnica Srbije, koje joj je pružilo podršku i zajednicu sličnih žena. „Shvatila sam da nisam sama u svemu,“ naglašava ona. Njihovo gazdinstvo koristi subvencije države, a planiraju i da učestvuju na konkursima za kupovinu mehanizacije koja bi im olakšala rad.
„U Srbiji se može dobro živeti od poljoprivrede, zato smo odlučile da nastavimo sa gazdinstvom. Uvek smo se plašile da sve prodamo, ali trud se isplati,“ kaže Anastasija. Rad u poljoprivredi zahteva timski rad i podršku porodice, a njihovo zajedništvo im je pomoglo da prežive najteže dane.
Na kraju, Anastasija šalje poruku svima: „To je recept za uspeh – podržavati jedni druge.“ Njena priča je inspiracija za mlade ljude i pokazuje kako se, uprkos teškim okolnostima, može ostvariti ambicija i sačuvati porodična tradicija. Anastasija nastavlja da se bori za svoje snove, s verom da će jednog dana postati veterinar i učiniti svet boljim mestom za životinje.
