Nova studija švajcarske kompanije „Art Recognition“ koristi veštačku inteligenciju (AI) kako bi potvrdila autentičnost slike „Svirač laute“ iz kolekcije Badminton Haus, koja je kupljena za 81.000 evra. Ova slika se pripisuje italijanskom majstoru 17. veka, Mikelanđelu Mericiju da Karavađu, čije je delo poznato po radikalnoj upotrebi svetlosti i tame, odnosno tehnici poznatoj kao kjaroskuro.
Prethodne analize su ovu sliku označile kao kopiju, odbijajući je aukcijska kuća Sotbis i Metropoliten muzej u Njujorku. Međutim, nova analiza je donela drugačije rezultate, sa verovatnoćom od 85,7 odsto da je slika autentična. Ova potvrda dolazi u trenutku kada se sve više koristi veštačka inteligencija u umetničkim krugovima za evaluaciju i autentifikaciju dela.
Mikelanđelo Merici, poznat kao Karavađo, je bio revolucionaran umetnik svog vremena, a njegova dela se i danas smatraju vrhunskim primerima barokne umetnosti. Njegov način prikazivanja svetlosti i senke stvara dramatične efekte koji su značajno uticali na razvoj umetnosti. U ovom kontekstu, nova saznanja o „Sviraču laute“ otvaraju vrata za dalja istraživanja i razumevanje njegovog opusa.
Zanimljivo je da je veštačka inteligencija postala alat koji se koristi u analizi umetničkih dela, omogućavajući bržu i precizniju evaluaciju nego što je to moguće tradicionalnim metodama. U ovom slučaju, „Art Recognition“ je koristio napredne algoritme kako bi uporedio ovu sliku sa drugim poznatim delima Karavađa. AI je identifikovao specifične karakteristike koje su u skladu sa njegovim stilom, što je doprinelo visokom procentu verovatnoće o autentičnosti.
U svetu umetnosti, ovakve analize su od suštinskog značaja, jer autentifikacija originalnih dela može drastično uticati na njihovu vrednost. Sa porastom broja falsifikata i reprodukcija, umetnici, kolekcionari i muzeji sve više se oslanjaju na tehnologiju kako bi obezbedili sigurnost svojih investicija. Očekuje se da će ovakvi alati postati standard u industriji, omogućavajući bržu i efikasniju procenu umetničkih dela.
Osim toga, upotreba veštačke inteligencije u umetnosti otvara i filozofska pitanja o autorstvu i kreativnosti. Kako AI postaje sve sofisticiraniji, postavlja se pitanje da li bi mogao da stvara nova dela koja bi mogla biti poređena sa onima koja su stvorili ljudi. Ova tema izaziva rasprave među umetnicima, kritičarima i teoretičarima umetnosti, jer se postavlja pitanje granica između ljudskog stvaralaštva i mašinske produkcije.
U zaključku, nova istraživanja o slici „Svirač laute“ predstavljaju značajan korak napred u razumevanju i potvrđivanju umetničkih dela iz prošlosti. Umetnost i tehnologija se sve više prepliću, pružajući nove mogućnosti za istraživanje i očuvanje kulturne baštine. Uz dalja istraživanja i razvoj veštačke inteligencije, možemo očekivati da će se svet umetnosti nastaviti transformisati, a pitanja autentičnosti i vrednosti postati sve složenija.
Kako se tehnologija razvija, tako i naše razumevanje umetnosti i njenog mesta u savremenom društvu. U isto vreme, otvaraju se i nova pitanja o etici i odgovornosti u korišćenju AI u kreativnim poljima, što će zasigurno biti tema budućih rasprava među umetnicima i istraživačima.
