Sociolog kulture i obrazovanja, prof. dr Zoran Avramović, filozofkinja Andrea Jovanović i politikolog Nikola Parun bili su gosti Euronews Srbija, gde su razgovarali o tekućoj političkoj, društvenoj i emotivnoj krizi u Srbiji, koja se produbila nakon godinu dana studentskih protesta. Ovi protesti su usledili i nakon štrajka glađu majke jednog od poginulih u nesreći u Novom Sadu, Dijane Hrke, a u razgovoru su se osvrnuli i na politizaciju tragedija.
Avramović je ukazao na to da je kriza obrazovanja postala centralni problem, naglašavajući da se ona nije proširila na druge sektore društva, uprkos pokušajima. On je istakao da je obrazovanje najviše pogođeno nepoštovanjem zakona i normi, što je dovelo do blokade fakulteta, čime su ugrožena prava studenata i profesora. „Nijedno društvo ne može da živi u potpunoj harmoniji. Naše društvo je uzburkano, a glavni problem je nesaglasnost između zakona i stvarnosti“, rekao je Avramović.
On je dodao da se iako kriza obrazovanja traje već godinu dana, nije uspela da se prenese na privredu ili kulturu, osim u nekim izolovanim slučajevima. „Ova kriza nije uspela da se proširi na druge delove društva, a privreda i infrastruktura su i dalje funkcionalni“, izjavio je.
Filozofkinja Andrea Jovanović je ukazala na globalni karakter krize i kako se tragedije često koriste u političke svrhe. „Tragedije se koriste kao sredstvo za političku instrumentalizaciju, što nazivamo nekropolitikom“, rekla je Jovanović. Ona je istakla da situacija u Srbiji nije jedinstvena, već deo šireg fenomena koji obuhvata i druge zemlje na globalnom severu.
Parun je kritikovao dugotrajnu vlast, naglašavajući da ona doprinosi razjedinjenju društva umesto njegovom ujedinjenju. On je primetio da su tragični događaji, kao što su masovna ubistva, izazvali kolektivnu tugu koja se pretvorila u politički aktivizam. „Dugotrajna vlast kvari društvo nepovratno“, istakao je Parun.
Jovanović je takođe kritizovala pokušaje opozicije da se infiltrira u studentski pokret, nazivajući to „pokušajem preotimanja pokreta“. Ona je rekla da su motivi opozicije često usmereni samo na rušenje vlasti, bez stvarne ideološke osnove koja bi mogla da ponudi alternativu. „Mnogi ljudi na protestima ne razmišljaju o tome ko je na listi, već samo žele da se suprotstave trenutnoj vlasti bez razmišljanja o budućnosti“.
Avramović je dodao da blokade fakulteta predstavljaju kršenje prava drugih studenata i profesora, ističući da mladi ljudi treba da budu svesni svojih obaveza prema društvu. „U demokratiji postoji način da izrazite svoj protest, ali ne na štetu drugih“, naglasio je.
U zaključku razgovora, stručnjaci su se složili da se društvo suočava sa teškim izazovima, ali su istakli da je važno pronaći načine za konstruktivan dijalog i rešavanje problema bez dodatnog polarizovanja i sukoba. „Krizna situacija zahteva zajednički pristup svih aktera u društvu“, zaključili su.
