Crnogorski politički analitičar Zlatko Vujović gostovao je na zagrebačkom studiju N1, gde je govorio o izgledima Crne Gore za pridruživanje Evropskoj uniji do 2028. godine, preostalim koracima u pregovorima o pristupanju i otvorenim pitanjima sa Hrvatskom.
Crna Gora je ušla u završnu fazu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Otvorila je svih 33 pregovaračka poglavlja i privremeno zatvorila 21 do oktobra 2026. Cilj je da se pregovori završe do kraja ove godine, a pristupanje EU 2028. godine pominje se kao moguća opcija, u zavisnosti od ispunjenja preostalih uslova i ratifikacije ugovora o pristupanju u svim državama članicama.
Hrvatska takođe igra važnu ulogu u ovom procesu, postavivši Crnoj Gori osam zahteva u vezi sa nerešenim bilateralnim pitanjima. Crnogorska vlada je 20. oktobra usvojila odluke kojima su ispunjena dva hrvatska zahteva – o očuvanju spomen-ploče u Morinju i preimenovanju kotorskog bazena – dok preostalih šest još uvek čeka rešenje.
Preostali zahtevi odnose se na nadoknadu štete bivšim zatočenicima logora Morinj, pronalaženje 14 nestalih hrvatskih državljana, krivično gonjenje ratnih zločina, rešavanje imovinskih prava hrvatskih porodica u Crnoj Gori, vraćanje školskog broda Jadran Hrvatskoj i pitanje kopnenih i morskih granica.
Vujović smatra da je veći deo posla u pregovorima već obavljen i da bi Crna Gora mogla da završi pregovarački proces do kraja ove godine, pod uslovom da nema većih bilateralnih prepreka. Prema njegovoj proceni, završetak pregovora u tom roku bio bi realan ako se ne pojave ozbiljni problemi, posebno oni koji opterećuju odnose između Hrvatske i Crne Gore.
Kao primer oblasti gde bi se mogao postići dodatni napredak, naveo je procesuiranje ratnih zločina, ističući da su to postupci koji spadaju u nadležnost pravosuđa. Imovinski zahtevi hrvatskih porodica smatra jednim od manje poznatih pitanja u crnogorskoj javnosti.
Među pitanjima koja su najprisutnija u javnosti, Vujović je izdvojio spor oko školskog broda Jadran. On smatra da se u ovom slučaju isprepliću hrvatska i srpska pomorska tradicija, a ne crnogorska. Prema njegovom tumačenju, brod pravno nesumnjivo pripada Crnoj Gori, ali ne predstavlja simbol crnogorske mornarice.
Osvrnuo se i na pitanje granice između dve države. Dok kopnenu granicu smatra jasnom, morsku granicu vidi kao nerešeno pitanje. Prema njegovoj proceni, aktuelni režim za sada dobro funkcioniše, a spor bi mogao biti rešen arbitražom kako ne bi trajno opteretio odnose dve susedne države.
Vujović smatra da bi ulazak Crne Gore u Evropsku uniju bio važan ne samo za tu zemlju već i za celu Uniju, posebno zbog mogućeg podsticaja drugim zemljama Zapadnog Balkana. On je ocenio da se Evropska unija proširila pre nego što je uzela u obzir geostrateške interese, zbog čega smatra da Crna Gora ne mora nužno da ispuni svaki uslov na način koji se od nje trenutno očekuje.
Na kraju, istakao je da Crna Gora ima proevropsku vladu i proevropsku orijentaciju, i da očekuje da će se ta orijentacija zadržati i nakon promene vlasti. Prema njegovim rečima, građani Crne Gore podržavaju članstvo u Evropskoj uniji i smatraju da pripadaju toj zajednici.
