BEOGRAD – Kompozitor filmske i pop muzike Aleksandra Kovač je danas izrazila svoja osećanja povodom muzike koju je stvarala sa sestrom Kristinom Kovač u okviru pop dua K2, kao i o svojim iskustvima u radu na filmskoj muzici, posebno za film „Dara iz Jasenovca“. U razgovoru sa Tanjugom, Kovač je istakla važnost njihovog prvog albuma koji je objavljen 1995. godine, u jednom od najtežih perioda za Srbiju.
Aleksandra Kovač je naglasila da je muzika koju su ona i njena sestra stvarale bila „oaza pozitivne energije, svetlosti i radosti“. U trenutku kada je zemlja prolazila kroz teške izazove, njihov album je pružao utehu i optimizam slušaocima. Kovač je opisala kako je rad na muzici za „Daru iz Jasenovca“ bio emotivan proces, koji je uključivao duboke lične osećaje i refleksiju o teškim temama.
Ona je takođe podelila svoje mišljenje o trenutnoj sceni u Srbiji, ističući da često čuje „dosta amaterizma“ u radu domaćih autora. Kovač smatra da je potrebno više profesionalizma i posvećenosti kako bi se podigao kvalitet muzike i umetnosti uopšte. Njena kritika se odnosi na nedostatak inovacija i kreativnosti kod nekih umetnika, što smatra problemom koji se mora rešiti kako bi se obezbedila bolja budućnost za muzičku scenu u Srbiji.
Prvi album K2 je, prema njenim rečima, bio veoma značajan ne samo za njih kao umetnike, već i za društvo u celini. Kovač je podsetila na vreme kada je muzika imala snagu da okupi ljude i pruži im nadu. U tom kontekstu, njihova muzika je postala simbol otpora i optimizma, koji su bili potrebni u teškim vremenima.
Kovač je takođe govorila o uticaju koji je film „Dara iz Jasenovca“ imao na nju i njen rad. Muzika za ovaj film je zahtevala duboku emocionalnu povezanost i razumevanje teme, koja je vrlo ozbiljna i teška. Ona je priznala da je proces stvaranja muzike bio emotivan, ali i ispunjavajuć. Kovač je istakla da je važno da umetnici prepoznaju težinu svojih tema i odgovornost koju imaju prema publici.
Osim toga, Kovač je naglasila važnost podrške mladim umetnicima i potrebu za stvaranjem prostora u kojem bi mogli da se izraze i razvijaju. Ona je pozvala sve učesnike u muzičkoj industriji da rade zajedno kako bi se unapredila scena i omogućilo mladim talentima da se probiju i ostave svoj trag.
U zaključku, Aleksandra Kovač je podvukla da je muzika važan deo ljudskog iskustva i da ima moć da menja živote. Njena posvećenost umetnosti i kvalitetu rada je očigledna, a njeni komentari su poziv na akciju za sve umetnike da se bore za bolje uslove u industriji. Ona veruje da uz zajednički rad i posvećenost, muzička scena u Srbiji može da se razvije i postane jača, pružajući publici još više inspiracije i radosti kroz umetnost.
