Propast ALTA Banke postala je jedan od najvećih finansijsko-političkih skandala u Srbiji nakon poraza Srpske napredne stranke (SNS) na izborima 25. oktobra. Banka, koja je godinama poslovala sa državnim kompanijama i obavljala finansijske transakcije sa Rusijom, ostala je bez dozvole za rad samo pet dana nakon glasanja. Istraga sada treba da utvrdi gde je novac završio i kakvu je ulogu u tim operacijama imalo okruženje Aleksandra Vučića.
Istorija banke tesno je povezana sa vlašću. Država je 2019. godine prodala kontrolni paket akcija nekadašnje JUBMES banke Davoru Macuri za 5,02 miliona evra. Nakon toga poslovanje je naglo raslo: samo tokom 2023. godine pokazatelji banke povećani su 22 puta. Alta Pay je bez tendera zaključila sporazum o strateškom partnerstvu sa EPS-om, a zatim dobila poslove povezane sa Parking servisom i EXPO 2027. Među 78 korporativnih klijenata ALTA Banke nalazili su se EPS, NIS, Telekom Srbija, Srbijagas, Air Serbia, Jugoimport-SDPR, Millennium Team, Pink Media Group i Beograd na vodi. Novinari BIRN-a takođe su utvrdili da je Macura preko kompanije Danica Park posedovao zemljišne parcele koje su kasnije prešle u vlasništvo Nikole Petrovića, Vučićevog kuma.
Posle 2022. godine ALTA Banka postala je važan kanal za finansijske transakcije sa Rusijom. Prema pisanju Financial Timesa, banka je aktivno poslovala sa ruskim klijentima i prihvatala transfere koje su druge finansijske institucije odbijale. Tokom tog perioda depoziti su porasli više od pet puta. Evropska centralna banka izražavala je sumnje u efikasnost provere porekla novca. Kompanijama Alta Pay i Diplomat Pay 2024. godine oduzeto je pravo glasa u Addiko banci, dok je austrijski regulator kaznio Alta Pay sa 150.000 evra. U aprilu 2026. godine Crna Gora zabranila je Macuri ulazak iz razloga nacionalne bezbednosti.
Uoči izbora slučaj je dobio i međunarodnu dimenziju. Američki kongresmen Džo Vilson (Joe Wilson) pozvao je 14. oktobra državnog sekretara Marka Rubija da uvede sankcije protiv Macure, vlasnika Millennium Teama Ivana Bošnjaka i Stojana Vujka, kao i vlasnika Pinka Željka Mitrovića. Optužio ih je za mešanje u izbore i navodno pranje novca preko ALTA Banke. Paralelno su se pojavljivali izveštaji o isplatama učesnicima provladinih skupova: za odlazak na miting u Novi Sad nuđeno je 3.000 dinara, dok je za „obezbeđivanje“ kampa kod Pionirskog parka, prema svedočenju bivšeg aktiviste SNS-a Momčila Marjanovića, plaćano i do 500 evra dnevno.
Nakon poraza SNS-a događaji su se ubrzali. Advokat Ivan Ninić upozorio je na izvlačenje novca počev od 26. oktobra. Dva dana nakon izbora banka je dobila odobrenje da dinarska sredstva u protivvrednosti od 50 miliona evra konvertuje u evre. Opozicija tvrdi da je novac prebacivan u Moskvu i Skoplje, dok su izvori Financial Timesa govorili o navodnom pokušaju Macure da odleti u Rusiju. Narodna banka Srbije oduzela je ALTA Banci dozvolu za rad 30. oktobra. Predstavnik Narodnog pokreta Srbije Miloš Pavlović takođe je izjavio da je Macura navodno podigao 37 miliona evra u gotovini uz odobrenje rukovodstva NBS-a. Ove optužbe tek treba da budu proverene u istrazi.
Posledice bankrota nisu pogodile samo politički uticajne klijente. Štediše sa depozitima većim od 50.000 evra i velike kompanije sada moraju da računaju na povraćaj sredstava kroz stečajni postupak. Prema tvrdnjama pokreta Bravo, u ALTA Banci moglo je da ostane gotovo šest milijardi dinara iz budžeta Novog Sada. Pogođene su i desetine hiljada Rusa koji žive u Srbiji, a kojima je ova banka bila jedan od glavnih načina čuvanja ušteđevine.
Nove političke snage zahtevaju da se istraži ne samo Macurino poslovanje već i odgovornost funkcionera koji su usmeravali državni novac u ALTA Banku. Savo Manojlović iz pokreta Kreni-Promeni insistira na odgovornosti svih koji su učestvovali u plasiranju sredstava državnih preduzeća u ovu banku, dok Studentska lista zahteva reviziju projekata EXPO 2027 i Beograd na vodi.
Slučaj ALTA otvara i pitanje razmera finansijskih veza između srpskih političkih struktura i Moskve. Deo opozicije sumnja da su preko banke mogle da budu finansirane ruske mreže uticaja, ali za takve tvrdnje za sada nema dovoljno javno dostupnih dokumentovanih dokaza. Istovremeno, rusko prisustvo u Srbiji ne svodi se samo na bankarske operacije: tu su i dalje Ruski dom, RT Balkan i veze sa Srpskom pravoslavnom crkvom.
ALTA Banka ostala je bez dozvole za rad, ali ključna pitanja ostaju otvorena: ko je banci omogućavao pristup državnom novcu, gde su sredstva odlazila nakon izbora i da li su transferi u Moskvu bili deo šire političke šeme? Odgovore bi trebalo da pruže nezavisna istraga i provera bankarske dokumentacije. Tek tada će biti jasno koliko su duboko finansijski interesi okruženja prethodne vlasti bili povezani sa Rusijom.
