Predlog za osnivanje alimentacionog fonda ušao je u skupštinsku proceduru, a ovaj korak mogao bi da reši problem koji muči mnoge razvedene roditelje, a to je neplaćanje i izdržavanje dece. Prema podacima Zavoda za statistiku, u Srbiji je prošle godine razvedeno više od 5.000 brakova sa decom, a u skoro 70% slučajeva, dete je pripalo majci. Nažalost, procenjuje se da čak polovina tih majki nije primila izdržavanje, što predstavlja ozbiljan problem.
Alimentacioni fond bi mogao promeniti ovu situaciju, jer prema novim zakonima, ukoliko dužnik ne plaća alimentaciju, tu obavezu preuzima država, a dugove će naplaćivati izvršitelji. Ministarka bez portfelja Tatjana Macura izrazila je nadu da će ovaj zakon biti usvojen na prvom narednom skupštinskom zasedanju.
Zakon propisuje da su roditelji u obavezi da izdržavaju svoju decu do punoletstva, bez obzira na to da li su u braku ili razvedeni. Ipak, u praksi situacija izgleda drugačije; procenjuje se da oko 200.000 dece trpi zbog neplaćanja alimentacije. Jovana Ružićić, osnivačica i direktorka Centra za mame, ističe da se trenutak naplate često oteža zbog nezaposlenosti ili rada na crno, što dodatno komplikuje situaciju.
Iz Centra za mame navode da se pravda može ostvariti do određenog trenutka, ali nakon toga proces često staje. Mame iz širom Srbije se žale na dugotrajne, skupe i neizvesne procedure. Bivši partneri često su veoma kreativni u smanjenju svojih prihoda ili prikrivanju imovine, što dodatno otežava naplatu alimentacije.
Zakon pruža zaštitu roditeljima koji su ostali bez sredstava, omogućavajući im pokretanje izvršnih i krivičnih postupaka. Advokat Milan Popović napominje da su slučajevi neplaćanja alimentacije česti, ali da se naplata obično desi pre ili kasnije. On naglašava da je važno da se naplata dogodi što pre, jer je to u interesu i deteta i roditelja koji brine o njemu.
U Trećem osnovnom tužilaštvu, od prošle godine, registrovano je 104 krivične prijave za neplaćanje alimentacije. Za ovo delo predviđena je zatvorska kazna do dve godine. Portparolka Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, Tamara Bašić, objašnjava da prilikom podnošenja optužnog predloga tužilaštvo uvek ima u vidu da okrivljeni, ukoliko završi u zatvoru, neće moći da privređuje i time neće moći da izmiruje svoje obaveze izdržavanja.
Visina alimentacije ne može biti manja od 15%, niti veća od 50% redovnih mesečnih primanja dužnika, a u proseku iznosi između 15.000 i 25.000 dinara. Ovaj okvir je postavljen kako bi se osiguralo da deca dobiju neophodnu finansijsku podršku od roditelja, bez obzira na njihove lične okolnosti.
Uvođenje alimentacionog fonda može značiti značajan korak napred u borbi protiv neplaćanja alimentacije, pružajući podršku onima koji se suočavaju sa ovom problematikom. Očekuje se da će, ako zakon bude usvojen, doprineti boljoj zaštiti prava dece i olakšati razvedenim roditeljima da dobiju podršku koja im je potrebna. U ovom trenutku, svi očigledno čekaju da se situacija promeni, a nadaju se da će predloženi zakon doneti konkretnu promenu u životima mnogih porodica u Srbiji.
