Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je za RTS da su planovi razvoja iz nacionalne strategije „Srbija 2030“ zasnovani na realnim osnovama. Ona naglašava da se do kraja marta očekuje uspostavljanje putničkog saobraćaja na brzoj pruzi do Budimpešte, kao i to da će putovanje trajati oko tri sata. Sofronijević je takođe istakla da je izazov u vezi sa brzim vozom Beograd–Niš najveći problem koji treba rešiti u Jagodini.
Prema njenim rečima, nacionalna strategija razvoja postavlja ambiciozne, ali dostižne ciljeve. „Svi naši planovi predstavljeni su kroz vremenske okvire od 2025. do 2030. godine, kao i od 2030. do 2035. godine, i smatram da su zasnovani na realnim činjenicama“, rekla je ona. Nadala se da neće biti nepredviđenih okolnosti koje bi mogle uticati na ostvarenje ovih planova.
Govoreći o železničkoj infrastrukturi, ministarka je napomenula da je srpska strana završila sve što je bilo predviđeno za uspostavljanje putničkog saobraćaja na brzoj pruzi od Beograda do Budimpešte, dok se očekuje završetak tehničkih detalja sa mađarske strane. „Naša pruga od Beograda do Subotice je u operativnoj upotrebi od oktobra prošle godine, a sada očekujemo da mađarska strana završi preostale tehničke aspekte“, dodala je.
Putnički saobraćaj bi trebao biti uspostavljen do kraja marta, a cena karte u jednom pravcu iznosiće 25 evra, uz predviđenih osam parova vozova sa 16 polazaka između Beograda i Budimpešte. Dve linije će biti direktne, bez zaustavljanja osim tehničkog stajanja u Kelebiji, koje će trajati 21 minut.
Sofronijević je podsetila da se putovanje između Beograda i Budimpešte pre sedam godina odvijalo u više od 8 sati, dok će sada trajati oko tri sata. U vezi sa ulaganjima u železnicu, istakla je da u Srbiji decenijama nije bilo nove izgradnje, ali da se od 2012. godine izgradilo 217 kilometara novih pruga, uz 844 rekonstruisanih.
Kada je reč o brzoj pruzi Beograd–Niš, ministarka je navela da je to veoma zahtevna deonica na Koridoru 10, dužine 230 kilometara. Podeljena je u tri deonice kako bi se moglo raditi u fazama, dok se rešavaju planska i imovinska pitanja. Najveći izazov trenutno je u Jagodini, gde deo građana traži izmeštanje trase. „Sarađujemo sa stručnjacima i predstavnicima Evropske komisije kako bismo našli rešenje koje će biti na obostrano zadovoljstvo“, rekla je ona.
Što se tiče gradnje železničkih stanica, ministarka je istakla da je građevinska dozvola izdavana za prugu od Novog Sada do Subotice, uključujući stanične zgrade. Dodala je da su zbog promenjenih standarda, koji nisu važili u vreme izdavanja dozvola, naložene sanacije stanica u Novom Sadu, Bačkoj Topoli i Subotici. Sve tri stanice biće u funkciji do kraja godine.
U oblasti putne infrastrukture, ministarka je istakla da je do 2012. godine u Srbiji bilo 596 kilometara auto-puteva, a da je od tada izgrađeno dodatnih 622 kilometra. Ove godine planirano je završavanje 133 nova kilometra. Do 2035. godine planira se izgradnja još 985 kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica.
Takođe, ministarka je ocenila da se Srbija pozicionira kao regionalno avio-hab, naglašavajući rast broja putnika na beogradskom aerodromu kao i na aerodromu u Nišu, gde je broj putnika porastao za 60 procenata u prva dva meseca ove godine.
Na kraju, ministarka je ukazala na važnost postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, naglašavajući da je Beograd jedina prestonica u ovom delu Evrope koja nema takvo postrojenje. Do kraja godine očekuje se potpisivanje ugovora koji će omogućiti početak ovog važnog komunalnog projekta. „Važno je da građani Beograda dobiju ono što zaslužuju“, zaključila je ona.
