TIRANA – Imenovanje „Diele“ za prvog ministra stvorenog veštačkom inteligencijom u Albaniji izazvalo je veliku pažnju međunarodne javnosti. Ova inovacija predstavljena je kao pokušaj borbe protiv korupcije, ali je nakon šest meseci došlo do pravnog sukoba. Glumica Anila Biša, čiji su lik i glas korišćeni za kreiranje „Diele“, podnela je tužbu zahtevajući suspenziju ove AI ministarke.
U svojoj tužbi, Biša tvrdi da su njena prava na korišćenje slike i glasa prekršena. Prema njenim rečima, ugovor koji je potpisala sa vladom Albanije dozvoljavao je korišćenje njenog lika i glasa isključivo u okviru projekta e-Albanija. Međutim, kada je Diela postala ministarka, Biša nije bila konsultovana, niti je postignut novi ugovor koji bi dozvolio širu upotrebu njenog identiteta.
Ova situacija otvara važna pitanja o pravima intelektualne svojine i etici korišćenja veštačke inteligencije u vladinim institucijama. Biša zahteva da se preduzmu mere obezbeđenja njenog potraživanja, uključujući nalaganje trećem licu da ne koristi njene lične podatke u vezi sa kreiranjem avatara „Diele“ do završetka sudskog postupka. Ovaj slučaj ukazuje na sve veći sukob između ljudskih prava i napredne tehnologije.
Diela je predstavljena kao revolucionarni korak u modernizaciji vlade, gde bi veštačka inteligencija mogla da pomogne u smanjenju korupcije i unapređenju administrativnih procesa. Međutim, kako se pokazuje, korišćenje AI u ovakvom kontekstu dolazi sa nizom pravnih i etičkih izazova koji zahtevaju pažnju.
Ovim slučajem se takođe postavlja pitanje kako se razvijaju regulative vezane za umetničko i lično korišćenje veštačke inteligencije. Biša je istakla da je njeno pravo na privatnost i kontrolu nad sopstvenim likom i glasom ugroženo, što može imati dalekosežne posledice za sve umetnike i javne ličnosti u budućnosti.
Tužba Anile Biše nije samo lokalni incident, već ima potencijal da pokrene širu debatu o pravima umetnika u eri digitalne transformacije. Mnoge zemlje se suočavaju sa sličnim pitanjima, jer se veštačka inteligencija sve više koristi u različitim sektorima, uključujući zabavu, obrazovanje, pa čak i vladu.
Diela je zamišljena kao avatar koji bi mogao da komunicira sa građanima, odgovara na pitanja i pruža informacije o vladinim uslugama. Njena funkcionalnost je bazirana na naprednim algoritmima koji omogućavaju interakciju u realnom vremenu. Ipak, kako se pokazuje, upotreba tehnologije ne može biti bez problema, naročito kada se u obzir uzmu ljudska prava i etika.
U ovom kontekstu, slučaj Biša proti Diela može postati presedan koji će oblikovati budućnost korišćenja veštačke inteligencije u različitim oblastima. Potrebno je uspostaviti jasne smernice i regulative koje će štititi prava pojedinaca, ali i omogućiti razvoj tehnologije koja može doneti koristi društvu.
U svakom slučaju, situacija u Albaniji je samo jedan primer kako se svet suočava sa izazovima digitalne transformacije. Kako tehnologija napreduje, važno je da se etička pitanja i prava pojedinaca postave na prvo mesto, kako bi se izbegle slične situacije u budućnosti. Uloga umetnika, kao što je Anila Biša, u oblikovanju ovih debata je ključna, i pokazuje da je važno da se čuje njihov glas u svetu u kojem veštačka inteligencija postaje sve prisutnija.
Na kraju, ovaj slučaj nas podseća na to koliko je važno balansirati između inovacija i zaštite ljudskih prava, kako bismo osigurali da tehnologija služi ljudima, a ne obrnuto.
