U malinogorjima Zapadne Srbije, ovogodišnja berba malina beleži nikad kraće trajanje, a uzrok tome leži u drasticno smanjenom rodu usled nepovoljnih vremenskih uslova. Sezona berbe, koja se tradicionalno očekuje s nestrpljenjem, ove godine donosi zabrinjavajuće brojke i loš kvalitet plodova.
Rani mraz, obilne padavine i izuzetno visoke temperature tokom perioda berbe doveli su do ozbiljnih oštećenja malinjaka. Prema rečima dr Aleksandra Leposavića, stručnjaka za voćarstvo, klimatske promene su glavni uzrok lošeg roda. Umesto očekivanih 60 do 80 hiljada tona maline, ovogodišnji prinos je daleko manji. Osim smanjene količine, i kvalitet plodova je na niskom nivou. „Jako sunce, ne samo toplota, već i spektar zračenja, uticali su na kondiciono stanje, pogoršanje lisne mase i sitne plodove“, objašnjava Leposavić.
Ova situacija predstavlja ozbiljnu krizu za srpsko malinarstvo, koje više od 50 godina drži dominantnu poziciju u proizvodnji malina. Prema dostupnim podacima, površine pod malinjacima u Srbiji iznose oko 19.000 hektara, ali stvarnost na terenu pokazuje da je ta površina ispod 8.000 hektara i dalje se smanjuje. „Ako se ovako nastavi, nećemo više biti značajni proizvođači maline u svetu“, naglašava Leposavić.
On upozorava da je neophodno hitno pronaći rešenja za ovu krizu, a u tom procesu trebaju učestvovati svi akteri malinarskog sektora. „Država nije učinila dovoljno. Radna grupa i savet formirani 2018. godine nisu dali odgovore na ključne probleme srpskog malinarstva“, ističe Leposavić. On smatra da je potreban drugačiji pristup i ozbiljnije sagledavanje problema, kao i pronalaženje adekvatnih rešenja.
Osim sadnog materijala, ključni faktor u ovom sektoru je i poznavanje tržišta. Leposavić ukazuje na greške koje čine otkupljivači i izvoznici, što dovodi do nerealnih cena. „Važno je raditi i na marketingu kako bismo očuvali kvalitet maline, koji je Srbija dugo godina gajila“, dodaje.
Ova kriza će se, prema rečima stručnjaka, odraziti i na sledeću sezonu. Kvalitet maline, koji je bio zaštitni znak srpskih proizvođača, više nije na nivou koji kupci očekuju. To može dovesti do gubitka tržišta i ugleda srpskih malina, koje su do sada bile poznate po svojoj vrhunskom kvalitetu.
U međuvremenu, mnogi proizvođači se suočavaju sa finansijskim problemima zbog loše berbe i niskih cena. Očekivanja su bila velika, ali realnost je donela razočaranje, što će dodatno otežati situaciju u malinarstvu. Proizvođači su prisiljeni da razmišljaju o alternativnim kulturama, što bi moglo dodatno smanjiti površine pod malinama.
Na kraju, stručnjaci pozivaju na hitne akcije i saradnju svih relevantnih institucija, kako bi se sprečilo dalje pogoršanje situacije u ovom sektoru. Ukoliko se ne preduzmu koraci ka stabilizaciji malinarstva u Srbiji, zemlja bi mogla izgubiti svoju poziciju na svetskom tržištu, a srpski malinjaci bi mogli postati samo sećanje na nekadašnju slavu.
