Zagađenost vazduha u regionu Balkana postala je jedna od najvažnijih tema, posebno u zimskim mesecima kada se situacija dodatno pogoršava. U Crnoj Gori, grad Pljevlja se suočava s izuzetno visokim nivoom zagađenja, što su potvrdili i stručnjaci, kao i predsednik države Jakov Milatović, koji je situaciju okarakterisao kao katastrofalnu.
Direktorka Centra za klimatske promene Univerziteta Donja Gorica, Ivana Vojinović, izjavila je da je zagađenje vazduha u Pljevljima izuzetno alarmantno. Ona naglašava da ovo nije incidentna situacija, već dugogodišnji sistemski problem sa kojim se Crna Gora suočava. „Zagađenje u Crnoj Gori je sezonskog karaktera, a kada svi sistemi za grejanje budu u upotrebi, dolazi do eskalacije i prekoračenja graničnih vrednosti emisija,“ istakla je Vojinović.
U Pljevljima je situacija posebno složena zbog kombinacije više faktora. Naime, korišćenje uglja u individualnim ložištima, kojih u Pljevljima ima između 4.000 i 5.000, kao i rad termoelektrane, dodatno pogoršava zagađenje. Osim Pljevalja, i drugi gradovi u Crnoj Gori kao što su Bijelo Polje, Podgorica i Nikšić takođe se suočavaju sa sličnim problemima, ali su različiti izvori zagađenja.
U Bosni i Hercegovini, situacija je još dramatičnija, s obzirom na to da se glavni grad Sarajevo našao među najzagađenijim gradovima na svetu. U Srbiji, tokom prva dva meseca godine, zabeležen je izrazito visok nivo zagađenja, što ukazuje na to da je problem rasprostranjen u čitavom regionu.
Vojinović je objasnila da postoje dva osnovna razloga za visoke nivoe zagađenja vazduha. Prvi razlog je učestala upotreba uglja u proizvodnji električne energije. Države poput Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Srbije i Severne Makedonije i dalje dominantno koriste termoelektrane, što značajno utiče na kvalitet vazduha. Drugi faktor je slična meteorološka situacija koja dodatno komplikuje problem.
Zagađenje vazduha ima ozbiljne posledice po zdravlje ljudi. Prema istraživanjima, zagađenje može dovesti do respiratornih bolesti, kardiovaskularnih problema, pa čak i smanjenja životne dobi. Organizacije za zaštitu životne sredine često upozoravaju na potrebu za hitnim merama kako bi se smanjilo zagađenje i zaštitilo zdravlje građana.
Kako bi se rešio problem zagađenja, potrebne su sistemske promene. Potrebno je investirati u obnovljive izvore energije, kao i modernizovati postojeće termoelektrane kako bi se smanjila emisija štetnih gasova. Takođe, važno je podići svest građana o značaju očuvanja životne sredine i zdravijeg načina života.
Vojinović je naglasila da je neophodno raditi na dugoročnim rešenjima i strategijama koje će omogućiti smanjenje zagađenja vazduha. „Svi moramo biti svesni problema i raditi zajedno na njegovom rešavanju,“ dodala je ona.
U svetlu ovih informacija, važno je da vlade u regionu preduzmu konkretne korake kako bi se poboljšala situacija sa zagađenjem vazduha. Samo zajedničkim naporima i posvećenim radom mogu se postići trajni rezultati i osigurati zdravija budućnost za sve građane.
Zagađenje vazduha ostaje veliki izazov ne samo za Crnu Goru, već i za čitav Balkan. Sve dok se ne preduzmu adekvatne mere, građani će i dalje trpeti posledice ovog ozbiljnog problema. Edukacija, podizanje svesti i promene u zakonodavstvu su ključni koraci ka rešenju ove krize koja ugrožava zdravlje i kvalitet života u regionu.
