Vještačka inteligencija (AI) postaje sve prisutnija u radnom okruženju, a nova studija upozorava na potencijalne negativne efekte koje ova tehnologija može imati na mentalno zdravlje zaposlenih. Kako AI preuzima razmišljanje i donošenje odluka umesto ljudi, radnici se suočavaju sa izazovima koji mogu uticati na njihov kreativni kapacitet i sposobnost kritičkog razmišljanja.
Studija, koja je obuhvatila različite industrije i sektore, pokazuje da se mnogi zaposleni oslanjaju na tehnologiju kako bi im pomogla u svakodnevnim zadacima, često birajući lakši put koji može na duže staze biti štetan za njihovo mentalno zdravlje. Istraživači su otkrili da, iako AI može poboljšati efikasnost i produktivnost, postoji rizik da se radnici oslanjaju na tehnologiju umesto da razvijaju i koriste svoje veštine razmišljanja.
Jedan od glavnih nalaza studije je da ovakva zavisnost od AI može dovesti do gubitka kognitivnih veština. Naime, kada se zaposleni oslanjaju na AI za donošenje odluka, mogu izgubiti sposobnost da analiziraju situacije, prepoznaju obrasce i donose informisane odluke. Ovo može imati dugoročne posledice, ne samo na pojedince, već i na organizacije koje zavise od inovativnih i kreativnih rešenja.
Istraživači su takođe istakli da zavisnost od AI može dovesti do smanjenja samopouzdanja među radnicima. Kada se zaposleni osećaju nesigurno u svojim sposobnostima, mogu postati manje motivisani da preuzmu inicijativu i da se angažuju u kreativnom razmišljanju. Ovo može stvoriti radnu kulturu u kojoj se inovacije smanjuju, a radnici se povlače u zonu komfora.
Osim toga, studija sugeriše da se radnici mogu suočiti sa stresom i anksioznošću kada se oslanjaju na tehnologiju koja im može pomoći u obavljanju zadataka, ali i stvoriti dodatni pritisak. Naime, u situacijama kada AI greši ili ne daje očekivane rezultate, zaposleni mogu osećati frustraciju i bes, što može dodatno pogoršati njihovo mentalno zdravlje.
U svetlu ovih nalaza, stručnjaci preporučuju organizacijama da osiguraju ravnotežu između korišćenja vještačke inteligencije i razvijanja ljudskih veština. Uvođenje obuka i radionica koje podstiču kreativno razmišljanje i donošenje odluka može pomoći zaposlenima da ostanu angažovani i motivisani. Takođe, organizacije bi trebale podsticati kulturu učenja i inovacija, gde radnici mogu slobodno izražavati svoje ideje i predloge.
Pored toga, važno je da se radnicima pruži podrška u upravljanju stresom i anksioznošću koja može proizaći iz zavisnosti od tehnologije. Mnoge kompanije već implementiraju programe mentalnog zdravlja kako bi pomogle zaposlenima da se nose sa izazovima koje donosi savremeni radni svet.
Kako se tehnologija nastavlja razvijati, važno je da se fokusiramo na ljudski faktor u radu s vještačkom inteligencijom. Radnici treba da budu osnaženi da koriste AI kao alat koji im može pomoći, a ne kao zamenu za njihove sposobnosti. Samo tako možemo osigurati da tehnologija doprinosi, a ne umanjuje, našu kreativnost i mentalno zdravlje.
U konačnici, kako bi se izbegli negativni efekti vještačke inteligencije na radnike, organizacije moraju prepoznati važnost ljudskih veština i neopterećenog razmišljanja. Samo kroz ravnotežu između tehnologije i ljudske kreativnosti, možemo stvoriti produktivno i zdravo radno okruženje koje će koristiti svima. U ovom momentu, ključno je da se preispitamo koliko se oslanjamo na AI i kako to utiče na našu sposobnost razmišljanja i donošenja odluka.
