Veštačka inteligencija (AI) sve više prodire u sfere koje su decenijama bile isključivo pod kontrolom ljudi, a kontrola saobraćaja predstavlja jedan od najupečatljivijih primera. U Grčkoj je pokrenut pilot-projekat sa pametnim AI kamerama koje autonomno prepoznaju i beleže prekršaje, a prvi rezultati su otkrili koliko se propisi često zanemaruju.
Tokom testiranja na osam lokacija u Atini, u samo četiri dana zabeleženo je skoro 2.500 ozbiljnih saobraćajnih prekršaja. Ove brojke su bile dovoljne da vlasti razmotre masovno uvođenje ovog sistema širom zemlje. AI kamere nisu ograničene samo na merenje brzine ili prolazak kroz crveno svetlo. One su obučene da prepoznaju i vožnju bez vezanog sigurnosnog pojasa, korišćenje mobilnog telefona tokom vožnje, kao i nepropisnu upotrebu zaustavne ili trake namenjene hitnim službama.
Kada kamera zabeleži prekršaj, automatski pravi fotografiju i video-snimak sa tačnim vremenom događaja. Sav prikupljeni materijal se kriptuje kako bi se obezbedila validnost dokaza. Kazne se ne uručuju na licu mesta; vozači obaveštenje dobijaju digitalnim putem, putem SMS-a, e-maila ili državnog portala, gde mogu odmah da izvrše uplatu. Mogućnost žalbe postoji, ali video-dokazi ostavljaju veoma malo prostora za osporavanje.
Prema podacima grčkih institucija, samo jedna AI kamera postavljena na aveniji Singru, jednoj od najprometnijih saobraćajnica između Atine i Pireja, zabeležila je više od 1.000 prekršaja u roku od četiri dana. Ta lokacija činila je skoro polovinu svih zabeleženih prekršaja tokom pilot-faze. Ni na ostalim raskrsnicama situacija nije bila bolja; na ukrštanju avenija Mesogion i Halandriu, čak 480 vozača je prošlo kroz crveno svetlo, dok je na raskrsnici avenije Vuliagmenis i ulice Tinou u Kalitei registrovano još 285 sličnih prekršaja.
Kazne za prekršaje variraju, kazna za nevezan pojas ili korišćenje telefona tokom vožnje iznosi 350 evra, dok prekoračenje brzine može koštati od 150 do čak 750 evra, u zavisnosti od težine prekršaja. Procene sugerišu da bi jedna AI kamera mogla da „prihoduje“ i do 750.000 evra kazni za samo tri dana. Ovo postavlja pitanje o efikasnoj prevenciji ili ozbiljnom problemu u ponašanju vozača.
Trenutno je u funkciji samo osam AI kamera pod nadzorom Ministarstva digitalne uprave, ali planovi su ambiciozniji. Predviđeno je postavljanje oko 2.000 fiksnih kamera širom Grčke, kao i dodatnih 500 mobilnih sistema koji će biti montirani na gradske autobuse, prvenstveno radi kontrole neovlašćenog korišćenja žutih traka. Nadležni očekuju da će ovakav sistem doprineti smanjenju broja saobraćajnih nezgoda i stradalih, rasteretiti policiju i obezbediti stabilne prihode za javne službe.
Ministar digitalne uprave, Dimitris Papastergiu, naglasio je da cilj nije samo kažnjavanje, već pre svega bezbednost građana. „Ovo je politička odluka sa jasnim društvenim ciljem – smanjenje saobraćajnih nesreća i spasavanje ljudskih života. Pravila važe za sve i sprovode se na savremen i pravedan način.“
Grčka nije jedina zemlja koja koristi ovakve sisteme; slični AI sistemi već funkcionišu u Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Australiji, Indiji, Kini, Japanu, kao i u Sjedinjenim Američkim Državama i zemljama Bliskog istoka. Izgleda da će saobraćaj budućnosti biti pod stalnim digitalnim nadzorom, a tolerancija na prekršaje će postajati sve manja. U ovom kontekstu, Grčka se pridružuje globalnom trendu usmerenom ka većoj bezbednosti na putevima i efikasnijoj kontroli saobraćaja.
