Veštačka inteligencija (VI) postaje ključni faktor u transformaciji profesija, industrija i načina donošenja odluka, izjavio je predsednik Severne Makedonije, Hristijan Mickoski, tokom svog govora na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. On je naglasio da će nova konfiguracija i logika funkcionisanja energetskog sektora obeležiti buduće promene, što ukazuje na značaj inovacija u ovom ključnom području.
Mickoski je takođe ukazao na to da klimatske promene predstavljaju ozbiljan izazov za ekonomije, poljoprivredu, urbane sredine i migracije ljudi. Demografske promene, s druge strane, preoblikovaće globalna tržišta i sisteme socijalne zaštite. Predsednik je istakao da bezbednost više neće biti isključivo povezana sa vojskama i granicama, što odražava promenu u percepciji globalnih pretnji.
Iako svet napreduje u tehnološkom smislu, Mickoski je ukazao na paradoks našeg vremena: čovečanstvo nikada nije imalo tako velike naučne i tehnološke kapacitete, ali istovremeno, politička mudrost nije uvek pratila ovaj razvoj. On je naglasio da mir ne počinje kada se rat završi, već kada politika postane dovoljno mudra da spreči njegov početak.
Globalizacija, prema rečima Mickoskog, ne nestaje; ona se preoblikuje. Ovaj proces zahteva prilagodbu i inovacije u pristupima međunarodnim odnosima. U tom kontekstu, predsednik je naglasio geopolitičku orijentaciju Severne Makedonije, koja se temelji na demokratiji, vladavini prava i otvorenoj ekonomiji. Građani njegove zemlje, kako je istakao, znaju gde pripadaju, s obzirom na to da je Severna Makedonija članica NATO-a, a Sjedinjene Američke Države su njen strateški partner. Članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateško opredeljenje zemlje.
Mickoski je takođe ukazao na važnost međunarodnih institucija kao prostora za dijalog, posebno u trenucima kada je dijalog najteži. U tom smislu, Ujedinjene nacije (UN) imaju ključnu ulogu. On je pozvao na multilateralizam zasnovan na vrednostima, međusobnom poštovanju i pravilima, naglašavajući da ne treba zahtevati savršenstvo od UN, već relevantnost i sposobnost za prevenciju i posredovanje.
Predsednik je istakao potrebu za zaštitom ljudskog dostojanstva i poštovanjem principa, čak i kada je to politički nepovoljno. Ovaj apel na odgovornost međunarodne zajednice i institucija može se smatrati pozivom za jačanje saradnje i zajedničkog delovanja u rešavanju globalnih izazova koji prete miru i bezbednosti.
Osim toga, Mickoski je naglasio da se svet suočava s višestrukim krizama, uključujući ratove, klimatske promene i migracije, što zahteva od međunarodne zajednice da se aktivnije uključi u pronalaženje rešenja. On je pozvao na hitnu akciju kako bi se pomoglo više od 100 miliona ljudi širom sveta koji su prisilno raseljeni.
U zaključku svog govora, Mickoski je ponovio da je zaista potrebna mudrost i proaktivan pristup u upravljanju globalnim pitanjima. Njegova poruka bila je jasna: budućnost zahteva od lidera da budu spremni da se suoče s izazovima i rade na izgradnji mira i stabilnosti, koristeći sve dostupne resurse i tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju kao alat za unapređenje društava i ekonomija.
Ovaj govor Hristijana Mickoskog na Generalnoj skupštini UN predstavlja značajnu refleksiju trenutnog stanja u svetu i poziv na akciju kako bi se osiguralo da tehnološki napredak ide ruku pod ruku s političkom mudrošću, a humanistički principi ostanu u središtu međunarodnih odnosa.
