Ministar informisanja, u nedavnom intervjuu, komentarisao je spisak koji je objavio Centar za društvenu stabilnost, a koji sadrži imena pojedinaca i organizacija označenih kao „problematični“ u društvenom kontekstu. Na pitanje novinara o mogućem targetiranju, ministar je izrazio sumnju u ozbiljnost situacije i naglasio da ne vidi ništa strašno u ovom spisku.
„Vi mislite da je to targetiranje, ali ja nisam siguran da je to slučaj“, izjavio je ministar, dodajući da smatra da je spisak više rezultat analize nego namerne diskriminacije. Ovaj stav izazvao je razne reakcije u javnosti, s obzirom na to da mnogi smatraju da takve liste mogu doprineti stigmatizaciji pojedinaca i organizacija.
Centar za društvenu stabilnost objavio je spisak kao deo šireg istraživanja o društvenim tenzijama i izazovima u Srbiji. Prema njihovim rečima, svrha spiska nije da označi pojedince kao neprijatelje društva, već da podstakne diskusiju o pitanjima koja su od značaja za stabilnost zajednice.
Kritičari spiska upozoravaju da ovakvi potezi mogu dovesti do ugrožavanja slobode govora i prava pojedinaca na izražavanje svojih stavova. Mnogi smatraju da država ne bi trebala da se meša u ideološke debate ili da označava ljude na osnovu njihovih mišljenja ili delovanja.
Ministar je, međutim, naglasio da je važno razumeti da se u društvu odvijaju različite borbe ideja i da svi imaju pravo na svoje mišljenje, čak i ako se ono ne poklapa sa zvaničnim narativom. „Mi moramo biti otvoreni za dijalog i razumevanje, a ne zatvoreni u svoje okvire“, rekao je on.
Spisak Centra za društvenu stabilnost izazvao je i zabrinutost među aktivistima za ljudska prava koji strahuju da bi ovakvo označavanje moglo rezultirati nasiljem ili pretnjama prema onima koji se nađu na spisku. U tom kontekstu, ministar je pozvao na uzdržanost i odgovornost u izražavanju mišljenja, naglašavajući da je važno razgovarati o problemima, a ne se obračunavati sa neistomišljenicima.
U međuvremenu, neki politički analitičari smatraju da je spisak zapravo deo šire strategije vlade da kontroliše narativ i utiče na javno mnjenje. Oni ističu da se ovakvi potezi često koriste kako bi se skrenula pažnja sa drugih, važnijih pitanja u društvu, poput ekonomske krize ili problema sa korupcijom.
Ministar informisanja je na kraju svoje izjave naglasio da je važno da se svi akteri u društvu, uključujući i medije, ponašaju odgovorno i da ne doprinosi širenju panike ili straha. „Svi mi imamo odgovornost da doprinosimo mirnom suživotu i stabilnosti u društvu“, rekao je.
Ovaj slučaj će verovatno nastaviti da izaziva debate u javnosti, a reakcije na izjave ministra informisanja i dalje će stizati iz različitih sektora društva. U svakom slučaju, pitanje slobode govora, odgovornosti i načina na koji se izražavaju različita mišljenja ostaje ključno pitanje za srpsko društvo.
S obzirom na sve veću polarizaciju u društvu, važno je pronaći način kako da se otvoreno razgovara o problemima, a da se istovremeno zaštite prava i slobode pojedinaca. U tom smislu, spisak Centra za društvenu stabilnost može poslužiti kao povod za širu diskusiju o ovim pitanjima, a ne kao sredstvo za stigmatizaciju.
