Abdul B. (21), nemački državljanin libanskog porekla, uhapšen je, a zatim pušten na slobodu, i nedavno je izvršio ubilački napad u Berlinu, usmrtivši jednu ženu i povredivši još 29 osoba tokom Parade ponosa. Njegovo ime je poznato policiji, a ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint ukazuje na to da je B. imao dugu kriminalnu prošlost i da je bio pod sumnjom za terorizam.
U nedelju, 26. jula, Abdul B. je ubijen u policijskoj akciji u Špandau, dok je dan ranije izvršio napad kombijem u centru Berlina. Dobrint je istakao da je B. bio označen kao „potencijalno opasna osoba“ zbog svojih radikalnih stavova i pokušaja da se pridruži Islamskoj državi u Siriji. Nakon hapšenja u Libanu, B. se vratio u Nemačku gde je bio u pritvoru do 12. maja ove godine, kada je osuđen na 22 meseca zatvora zbog pripreme terorističkog dela. Međutim, sud je odložio njegovo puštanje na uslovnu slobodu, zbog čega je ostao na slobodi do trenutka napada.
B. je bio pod nadzorom, ali ne 24 sata dnevno. U julu je izvršen još jedan pretres na njegovoj adresi zbog sumnje da se igrao sa oružjem, ali je pronađeno samo oružje-igračka. Prema informacijama iz istrage, B. je trebao da se pojavi na trećem sastanku u savetovalištu za deradikalizaciju, ali su savetnici imali sumnje u njegovu ozbiljnost.
Gradonačelnik Berlina, Kaj Vegner, izrazio je šok zbog postupaka sudova, dok je stručnjak za terorizam Peter Nojman kritikovao nemački krivični zakonik, smatrajući ga preblagim kada su u pitanju teroristička dela. On je ukazao na to da mala deca ispod 14 godina nisu krivično odgovorna, a da se blaže kazne primenjuju na mlađe punoletnike, što može otežati borbu protiv terorizma.
Rasprava o maloletničkom pravu postaje sve intenzivnija, a pritisak na vlasti raste. Iako su u Nemačkoj glasovi za deportaciju sve jači, to ne bi bilo moguće za Abdula B. kao nemačkog državljanina. Mnogi se pitaju kako je moguće da je tako opasna osoba bila na slobodi, a da su postojale informacije o njegovim radikalnim stavovima.
Napad u Berlinu preuzelo je Savezno tužilaštvo zbog sumnje na terorizam. Iako se B. smatra mrtvim, istražuje se da li je imao saučesnike i da li su nemačke institucije zakazale u njegovom slučaju. Njegov napad, koji je izvršen korišćenjem iznajmljenog kombija, postavlja ozbiljna pitanja o bezbednosti i sposobnosti vlasti da prepoznaju i reše pretnje.
Prema mišljenju stručnjaka, kako bi se povećala bezbednost, potrebno je revidirati zakonodavstvo i pristup prema maloletnicima koji se bave terorističkim delima. Dobrint je najavio da će se istražiti da li su institucije propustile priliku da spreče ovakve napade.
Istraga o ovom incidentu nastavila se, a javnost očekuje odgovore na pitanja o sistematskim greškama i mogućim propustima u radu nadležnih institucija. U međuvremenu, slučaj Abdula B. postaje simbolom šireg problema sa radikalizacijom i bezbednošću u Nemačkoj, koji zahteva hitnu pažnju i delovanje.
