Vodostaj Dunava, u poređenju sa nivoom vode u Savi i drugim rekama u Srbiji, kao i u podzemnim izvorima, beleži značajan pad zbog nepovoljnih klimatskih uslova koji su pogodili centralnu, severnu i delimično južnu Evropu. Ove godine, nedostatak padavina i snega, uz neuobičajeno nisku vlažnost vazduha i povećano isparavanje, doprineli su problemima s vodoopskrbljivanjem, izjavio je hidrogeolog Zoran Stevanović.
Stevanović je za agenciju Beta istakao da se ne bavi ocenom vodostaja na rekama, za šta su nadležni hidrolozi, ali da pomno prati stanje i uticaj na podzemna izvorišta. Prema njegovim rečima, na gornjem slivu Dunava, koji obuhvata Nemačku, Slovačku i Austriju, ove godine zabeležene su visoke temperature, uz minimalne padavine i nedovoljnu količinu snega, što je ključni faktor za održavanje vodostaja ovog značajnog vodotoka i njegovih pritoka.
Iako situacija na Savi i u podzemnim izvorima nije alarmantna, Stevanović naglašava da uslovi nisu povoljni, naročito tokom letnjih meseci. U poređenju s tim, klima u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Sloveniji, kroz koje protiče Sava pre nego što uđe u Srbiju, bila je povoljnija, sa višim količinama padavina, što se odrazilo na prinosima u poljoprivredi i normalnom vodostaju te reke.
U poslednjim danima, Stevanović je primetio da su temperature vazduha vrlo visoke, a relativna vlažnost u Beogradu izuzetno niska, oko 30 procenata tokom dana. Ova niska vlažnost pogoduje isparavanju, pri čemu se gubitak vode iz površinskih vodotokova, kao i iz akumulacija, kreće oko deset milimetara dnevno. To je ekvivalent gubitku od oko 600 litara u sekundi iz prosečnih akumulacija u Srbiji.
On je naglasio da trenutni gubici vode u nekim akumulacijama premašuju dotok vode, dok isparavanje u podzemnim izvorima nije na istom nivou, s obzirom na to da nema direktnog kontakta s vazduhom. Ove godine, situacija nije toliko loša kao u prethodnim godinama, kada su zabeleženi veći problemi s nivoima podzemnih voda, iz kojih se snabdeva oko 60 do 70 procenata stanovništva Srbije.
Stevanović je skrenuo pažnju na to da su najveći problemi sa snabdevanjem vodom iz podzemnih izvora izazvani gubicima u vodovodnim sistemima, koji su rezultat nedovoljnog održavanja. Srbija se, prema njegovim rečima, nalazi na sredini liste po vodnim resursima i takozvanom „vodnom stresu“, na 90. mestu od 170 zemalja.
Dodao je da Srbija nije ni bogata ni siromašna po pitanju vodnog potencijala, ali da je važno racionalno trošiti vodne resurse, jer ne postoji mnogo izvora koji nastaju na njenoj teritoriji. Prema njegovim rečima, 91 procenat površinskih vodnih resursa predstavljaju tranzitne vode koje ulaze u Srbiju, ali to ne ograničava pravo na njihovo korišćenje.
Stevanović je ukazao na to da Srbija često krši međunarodno pravo u vezi s korišćenjem tranzitnih voda, jer ne prečišćava otpadne vode, čime postaje jedan od najvećih zagađivača Dunava. Pored toga, podzemne vode u Panonskom basenu su, prema njegovim rečima, većim delom međugranične, što postavlja pitanje prava korišćenja međunarodnih vodnih resursa.
On je takođe istakao da su odgovornosti pojedinaca u trošenju vode jednake onima koje nosi država, koja poziva građane na štednju. Tokom proteklih 15-20 godina, država nije ulagala u formiranje novih podzemnih izvorišta. Stevanović je naglasio da je tretman podzemnih voda jeftiniji zbog bolje zaštite od zagađenja.
S obzirom na trenutne klimatske uslove, Stevanović savetuje da se podzemne vode primarno koriste, ukazujući na to da je Srbija nekada koristila 90 procenata vode za piće iz podzemlja, dok je taj procenat sada smanjen na 65-70 zbog izgradnje velikih akumulacija. On smatra da su akumulacije gradili i na mestima gde to nije bilo neophodno, dok bi podzemne vode mogle biti bolji „čuvar“ vodnih resursa kako bi se sprečili problemi koje trenutno doživljavamo.
