Devedesetčetvorogodišnja Franka iz Firence suočava se s opasnošću od gubitka stana u kojem živi više od šest decenija. Njena situacija je postala alarmantna nakon što je stanodavac najavio drastično povećanje mesečne kirije sa 450 na 1.200 evra, što njena porodica smatra neizvodljivim s obzirom na njena primanja. Frankin ugovor o najmu ističe u februaru, a njena porodica tvrdi da ne može priuštiti obnovu ugovora pod novim uslovima.
Franka je udovica, skoro je slepa i koristi hodalicu. Ona još uvek nije svesna pretnje iseljenjem, a njena ćerka ističe da je Frankina priča slična slučaju 87-godišnje Španjolke Marikarmen Abaskal, koja je postala simbol borbe za pravo na stanovanje u Španiji. Marikarmen je, zbog naglog poskupljenja stanarine, bila primorana da se iseli iz stana u Madridu, a samo nekoliko dana kasnije preminula je u bolnici.
Prema rečima Frankine ćerke, njihova situacija je teška jer Franka prima minimalnu penziju, kao i porodičnu penziju od oca. „Ako bi morala da plaća 1.200 evra za kiriju, praktično joj ne bi ostalo ništa za život, čak ni za hranu,“ rekla je ćerka za lokalni list Korijere Fiorentino. Stan od 70 kvadratnih metara je Frankin dom od početka 1960-ih, gde je živela sa mužem i gde je rođena njena ćerka.
„To je jedino mesto gde se moja majka oseća istinski kod kuće, okružena fotografijama svojih unuka, slikama uskih firentinskih ulica i uspomenama sa mog venčanja,“ izjavila je ćerka, koja nije želela da otkrije svoje ime jer majci još uvek nije saopštila da bi mogla ostati bez stana. U zgradi se nalaze i drugi stanovi koji su u vlasništvu istog stanodavca, a nekada su u njoj živele firentinske porodice koje su tu boravile generacijama.
Prema tvrdnjama Frankine ćerke, stanovi se ne pretvaraju u smeštaj za turiste, već se i dalje izdaju za stanovanje. Ipak, ona smatra da novi upravljači nekretninama žele da ostvare znatno veći prihod od izdavanja. „Pozvali su me i rekli da mojoj majci neće produžiti ugovor pod dosadašnjim uslovima. Ugovor je obnavljan svake dve godine. Kako nekome ko ima 94 godine i živi od penzije možete da tražite toliko novca?“, pitala je ona.
Ova situacija dolazi u trenutku kada se u italijanskoj regiji Toskani javljaju sve veći problemi sa stanovanjem. Tokom 2025. godine izdato je 2.427 naloga za iseljenje, a Firenca je odgovorna za 35 odsto svih zahteva za prinudno sprovođenje iseljenja podnetih u toj regiji. Ovi podaci ukazuju na ozbiljnost problema stanovanja u toj oblasti, posebno za starije osobe i one sa niskim primanjima.
Franka i njena porodica suočavaju se s teškim odlukama i nesigurnom budućnošću. Njena ćerka ne zna kako će obavestiti majku o mogućem iseljenju, s obzirom na to koliko bi to moglo uticati na njeno zdravlje i emocionalno stanje. U društvu gde se sve više govori o pravima na stanovanje, Frankina priča je samo jedan od mnogih slučajeva koji osvetljavaju izazove s kojima se suočavaju starije osobe u Italiji.
Ova situacija takođe ukazuje na potrebu za jačim zakonima koji bi zaštitili stanare, posebno najugroženije, kao što su starije osobe i osobe sa niskim prihodima. U svetlu ovih događaja, važno je podići svest o problemima stanovanja i potrebi za pravima na dom, kako bi se sprečili slični slučajevi u budućnosti.
