Sutra se navršava 35 godina od kada su Slovenci odlučili da se putem plebiscita odvoje od Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Ova odluka je imala dalekosežne posledice, ne samo za Sloveniju, već i za sve narode bivših jugoslovenskih republika. U svetlu ovog jubileja, važno je analizirati šta je ta odluka donela Slovencima i kako je oblikovala život naroda koji danas žive i rade u Sloveniji.
Zijad Bećirović iz Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije, koji se nalazi u Ljubljani, ukazuje na to da je Slovenija danas nezavisna i samostalna država koja je članica Evropske unije, NATO-a, Eurozone, Šengena i OECD-a. Ova postignuća predstavljaju značajan korak za zemlju, ali se suočava i sa izazovima.
Bećirović ističe da je Slovenija 2004. godine bila među vodećim državama po ekonomskim pokazateljima prilikom pristupanja EU, ali se danas suočava sa problemima u pogledu socijalne i ekonomske ravnoteže. U zemlji se javljaju različita raslojavanja unutar društva, što ukazuje na to da članstvo u EU nije donelo jednake koristi za sve. Iako je Slovenija postigla visoke standarde u međunarodnim asocijacijama, postoje znaci da se zemlja suočava sa izazovima koji su proizašli iz ekonomskih razlika.
S obzirom na sve ovo, Bećirović smatra da Slovenija danas nema jasno definisan cilj. „Kada imate cilj kao što je pristupanje EU i NATO-u, to mobilizuje društvo. Sada, kada su ti ciljevi postignuti, ne znamo šta Slovenija želi u budućnosti“, objašnjava on. Ova neizvesnost može biti izvor frustracije među građanima koji traže jasne pravce razvoja.
Pored ekonomskih izazova, Bećirović se osvrće i na socijalne nejednakosti koje su prisutne u zemlji. Istraživanja pokazuju da oko 15% građana živi ispod granice siromaštva, što je neprihvatljivo za državu koja je članica OECD-a. Ove statistike predstavljaju izazov za trenutne i buduće vlade Slovenije, koje će morati da se suoče sa pitanjem socijalne pravde i jednakosti.
Za narode iz bivših jugoslovenskih republika koji žive u Sloveniji, situacija je takođe složena. Ustav Slovenije priznaje samo italijansku i mađarsku manjinu, dok su druge zajednice, kao što su Albanci, Bošnjaci, Hrvati, Crnogorci, Srbi i Makedonci, isključene iz te kategorije. Međutim, nova zakonodavna rešenja iz juna 2022. godine omogućavaju veću kulturnu afirmaciju ovih zajednica, što je korak napred u pravcu njihove integracije.
Bećirović naglašava potrebu za političkim priznanjem ovih manjina, kako bi se omogućila bolja integracija u slovenačko društvo. „Potrebno je obezbediti političko priznanje, kao što se rešavaju i druga pitanja manjina u Evropi“, dodaje on.
Osim toga, problem brisanja iz registra prebivališta više od 26.000 ljudi nakon sticanja nezavisnosti 1991. godine predstavlja ozbiljan izazov. Mnogi su ostali bez ličnih dokumenata, stanova i radnih mesta, što je ostavilo duboke posledice na živote tih ljudi. Bećirović smatra da je to „velika mrlja“ na slovenačkoj državi, ali priznanje greške i pokušaji da se ona ispravi predstavljaju značajan korak napred.
U zaključku, 35 godina nakon plebiscita, Slovenija se nalazi na raskrsnici. Dok su postignuta važna dostignuća u pogledu nezavisnosti i članstva u međunarodnim organizacijama, izazovi u oblasti socijalne pravde, ekonomske jednakosti i prava manjina ostaju prisutni. Budućnost Slovenije zavisi od sposobnosti njenih lidera da se suoče sa ovim izazovima i da definišu jasne ciljeve za razvoj zemlje.
