U Moskvi je nedavno sprovedena anketa finansijskog tržišta „Sravni“, koja je otkrila zanimljive podatke o percepciji Deda Mraza među Rusima. U anketi je učestvovalo 1.500 ispitanika starijih od 18 godina iz različitih regiona Ruske Federacije, a rezultati su pokazali da skoro trećina anketiranih smatra Deda Mraza stvarnom osobom. Ova percepcija ukazuje na duboko ukorenjenu tradiciju i verovanje u magiju i čuda, čak i u odraslom uzrastu.
Ispitanici su takođe imali priliku da razmisle o tome šta bi želeli kada bi mogli da napišu pismo Deda Mrazu. Interesantno je da su materijalne želje pale u drugi plan, dok su lične vrednosti i javno dobro došle do izražaja. Samo 12 odsto ispitanika bi tražilo materijalna dobra poput kuće ili putovanja. S druge strane, 35 odsto ispitanika je izrazilo želju za ličnom srećom ili mirom, dok je čak 53 odsto njih naglasilo važnost želja za javno dobro, poput mira i pravde.
Ova anketa pokazuje da, bez obzira na to koliko su odrasli, mnogi ljudi i dalje veruju u čuda i magiju novogodišnjih praznika. Prema anketi, 30 odsto ispitanika smatra Deda Mraza stvarnim likom i delom novogodišnjeg čarobnog sveta. Ova verovanja ostaju prisutna i u odraslom uzrastu, što ukazuje na to da su tradicije i bajke veoma važne za kulturu i identitet.
Osim toga, anketa je istražila kada su ispitanici prestali da veruju u Deda Mraza. Više od trećine (34 odsto) ispitanika je odgovorilo da su verovali (ili još veruju) u Deda Mraza i nakon što su napunili deset godina. S druge strane, 30 odsto je izgubilo veru pre nego što su napunili pet godina, dok je 16 odsto prestalo da veruje između pete i sedme godine, a 20 odsto između osme i desete godine. Ovi podaci pokazuju da su deca često veoma verna svojim maštarijama, ali da se sa godinama ta verovanja menjaju.
Većina ispitanika, tačnije 60 odsto, shvatila je kao deca da Deda Mraz ne postoji. Zanimljivo je da je 24 odsto ispitanika slučajno otkrilo skrivene poklone, dok je 12 odsto saznalo istinu od prijatelja ili poznanika. U četiri odsto slučajeva, roditelji su direktno rekli svojoj deci da je Deda Mraz izmišljeni lik. Ovi rezultati ukazuju na to da se istina o Deda Mrazu često otkriva na različite načine, a da deca, kada odrastu, često prepoznaju razliku između stvarnosti i fantazije.
Kada je reč o vaspitanju dece, 63 odsto ispitanika smatra da bi istina o Deda Mrazu trebala da bude otkrivena spontano, dok 30 odsto veruje da treba sačuvati verovanje što duže kako bi se negovala dečja mašta. Samo 7 odsto ispitanika smatra da je bolje odmah reći istinu. Ovi stavovi pokazuju kako različiti ljudi imaju različite pristupe u vaspitanju dece i koliko je važno negovati maštu i veru u čuda tokom detinjstva.
Sve u svemu, anketa „Sravni“ otkriva duboke kulturne i emocionalne aspekte vezane za Deda Mraza u Rusiji. Ova figura ne predstavlja samo simbol praznika, već i način na koji ljudi doživljavaju i izražavaju svoje želje i nade. Deda Mraz ostaje važan deo novogodišnje tradicije, podsećajući nas na značaj mašte i zajedništva u teškim vremenima.
