Tačno je 30 godina od zločina na Petrovačkoj cesti, kada su avioni hrvatskog vazduhoplovstva usmrtili 12-oro Srba koji su se povlačili iz Srpske Krajine, nakon operacije Oluja. Ovaj događaj ostaje bez pravne odgovornosti, dok Zagreb odbija da procesuira odgovorne. Bosna i Hercegovina, na čijoj se teritoriji zločin dogodio, takođe ne preduzima nikakve mere povodom ovog slučaja. Pravosudni organi u Beogradu su odlučili da sude hrvatskim pilotima u odsustvu za ovaj zločin i zločin na Prijedorskoj cesti, gde su ubijena trojica civila, takođe u izbegličkoj koloni.
Povodom ovog značajnog jubileja, razgovarali smo sa Vladimirom Radomirovićem, urednikom portala Pištaljka, koji je događaje na Petrovačkoj cesti iz avgusta 1995. godine okarakterisao kao zločin za koji niko nije odgovarao. Radomirović je naglasio da je ovo samo jedan od mnogih zločina koji su počinjeni nad srpskim narodom tokom rata devedesetih godina. Prema njegovim rečima, mnogi detalji o događajima iz tog perioda su i dalje nepoznati, a institucije koje su trebale da procesuiraju počinitelje nisu učinile ništa.
On je posebno ukazao na odgovornost organa Bosne i Hercegovine, koji su morali da reaguju na zločine na svojoj teritoriji i da optuže pilote hrvatskog vazduhoplovstva za namerno bombardovanje izbegličke kolone. Radomirović je pominjao i nedavno objavljenu knjigu švajcarskog diplomate Žan-Danijela Ruha, koja se bavi operacijom Oluja i zločinima koji su tom prilikom počinjeni. Ruh, koji je bio ambasador u Beogradu i politički savetnik Karle del Ponte u Haškom tribunalu, naglašava da niko nije odgovarao za zločine.
U knjizi se pominje da je Ante Gotovina prvobitno osuđen na 24 godine zatvora zbog zločina tokom Oluje, ali je kasnije oslobođen po žalbi njegovog advokata. Ruh je, kao ambasador Švajcarske u Izraelu, razgovarao sa Teodorom Meronom, koji je bio predsednik Haškog tribunala. Meron je naveo da je tužilaštvo napravilo grešku u optužnici, fokusirajući se na bombardovanje Knina, dok su drugi zločini, poput ubijanja civila, ostali neprocesuirani.
Radomirović je istakao da je Meron rekao da svaka granata koja padne na više od 200 metara od vojnog objekta predstavlja ratni zločin. Ova argumentacija je, prema njegovim rečima, bila neodrživa, jer bi vezala ruke mnogim armijama širom sveta. To dovodi do pitanja da li su anglosaksonske zemlje, poput Britanije i Amerike, želele da spreče da njihovi generali budu optuženi za ratne zločine, na osnovu presuda koje bi mogle proizaći iz Haškog tribunala.
Govoreći o godišnjici zločina, Radomirović je naglasio da sećanje na ove događaje mora biti konstantno i sistematizovano. On je podsetio na iskustva iz Drugog svetskog rata, kada su se sećanja o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima često potiskivala. Prema njegovim rečima, važno je da novinari podsećaju na to da niko nije odgovarao za ratne zločine i da daju glas žrtvama, kako bi buduće generacije znale šta se dešavalo u njihovom vremenu i kako bi se suprotstavile nepravdi.
U svetlu ovog važnog jubileja, važno je ne zaboraviti žrtve i nastaviti sa borbom za pravdu. Radomirović je istakao da je svaka godišnjica prilika da se podsetimo na zločine i da se založimo za istinu i pravdu, jer samo kroz priznavanje prošlosti možemo graditi bolju budućnost. U ovom kontekstu, sećanje na događaje poput onih na Petrovačkoj cesti postaje ključno za razumevanje i prevazilaženje traume koja je ostala u društvu.
