Željka Cvijanović, predsedavajuća Predsedništva BiH, izjavila je da su njena osećanja pomešana 30 godina nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Ona smatra da su mnoge nadležnosti koje su pripadale Republici Srpskoj prebačene na nivo BiH, što je dovelo do brojnih problema. Tokom gostovanja u emisiji „Oko“ na RTS-u, Cvijanović je istakla da su na obeležavanju ovog značajnog događaja bile vidljive razlike među članovima Predsedništva.
Obeležavanje 30 godina od Dejtona je, prema njenim rečima, zapravo predstavljalo modifikaciju sporazuma, što je BiH vodilo iz krize u krizu. U tom kontekstu, ona je osvrnula na to da su učesnici u Dejtonu govorili o nerešenim problemima u regionu i načinu na koji se BiH percipira. Članovi Predsedništva imaju različite poglede na budućnost zemlje, što dodatno komplikuje situaciju.
Cvijanović je naglasila da su razlike među članovima Predsedništva isplivale već tokom Dejtona, a da su te razlike konceptualne i političke prirode. Iako je izrazila zadovoljstvo porukama nove administracije SAD, predvođene Donaldom Trumpom, ukazala je na moguće komplikacije u budućnosti zbog poruka koje dolaze iz „duboke države“.
Govoreći o sastancima sa pripadnicima Republikanske stranke pre zasedanja Parlamentarne skupštine NATO-a, Cvijanović je istakla da je zadovoljna tim sastancima, posebno onim sa zamenikom državnog sekretara SAD, Kristoferom Landauom. Na tom sastanku su primetne razlike u postavljanju spoljno-političkih ciljeva i načinu na koji se oni komuniciraju između članova Predsedništva.
Nakon tri decenije izgradnje nacije i države, Cvijanović smatra da su intervencije koje su se desile udaljile BiH od izvornih rešenja koja su postavljena u Dejtonskom sporazumu. Ona je ukazala na to da prioritet aktuelne administracije SAD nije izgradnja tuđe države, već mir i ekonomska saradnja.
Republika Srpska, kako je naglasila, želi da se drži Dejtonskog sporazuma, smatrajući da svet polako počinje da shvata kako je BiH već tri decenije „loše ispričana priča“. Ona je istakla da su oni koji su se zalagali za očuvanje ustava često smatrani separatistima, što je, prema njenom mišljenju, laž. U tom kontekstu, Cvijanović veruje da se sada dolazi do tačke gde se loše ispričana priča polako ispravlja.
Ona je konstatovala da Dejtonski sporazum nikada nije dobio pravu šansu da se realizuje, a da bi u suprotnom BiH mogla biti uspešna i jedinstvena. Prema njenim rečima, ovo je probudilo apetite kod Bošnjaka, koje su stranci podsticali na stvaranje sopstvene države, što je izazvalo nesuglasice među Srbima i Hrvatima. Ova situacija dovela je do stalnih kriza.
Cvijanović je pozvala na dijalog, naglašavajući da se toga ne plaše, i istakla da je važno raditi na izgradnji stabilne i funkcionalne BiH. Ona veruje da je dijalog ključ rešenja problema i da bi konstruktivni razgovori mogli doprineti boljoj budućnosti za sve narode u BiH.
U zaključku, Željka Cvijanović naglašava da je Dejtonski sporazum važan okvir za stabilnost i mir u regionu, ali da su potrebne ozbiljne reforme i iskren dijalog kako bi se prevazišle trenutne tenzije i nesuglasice. Samo kroz zajednički rad i razumevanje svih strana može se postići dugoročan mir i prosperitet za BiH.
