Dvadeset pet godina nakon što je Ohridskim sporazumom okončan sukob u Severnoj Makedoniji, analitičari upozoravaju da je mir između etničkih zajednica i dalje krhak. Sukob iz 2001. godine, koji je trajao šest meseci, često se opisuje kao poslednje poglavlje nasilnog raspada Jugoslavije. Ipak, za razliku od ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, sukob u Makedoniji je zaustavljen pre nego što je prerastao u veću tragediju, zahvaljujući političkom kompromisu uz posredovanje NATO-a, SAD-a i vodećih zemalja EU.
Danas, politički poredak nastao iz Ohridskog okvirnog sporazuma ulazi u novu fazu. Nakon povratka konzervativne stranke VMRO-DPMNE na vlast pre dve godine, Demokratska unija za integraciju (DUI), glavna stranka etničkih Albanaca, prešla je u opoziciju. Ovim je okončano dvodecenijsko učešće u vlasti Alija Ahmetija, koji se transformisao iz vođe Oslobodilačke nacionalne armije u jednu od najuticajnijih političkih figura u zemlji. Ahmeti ističe da su se etnički odnosi pogoršali, navodeći napade na upotrebu albanskog jezika i slabljenje mehanizama zaštite manjinskih prava.
Severna Makedonija, kao država sa značajnom albanskom manjinom, tokom poslednjeg četvrt veka nastoji da uspostavi ravnotežu između etničke raznolikosti i stabilnog političkog sistema. Prema poslednjem popisu, Albanci čine 29,5 odsto ukupnog stanovništva. Bujar Osmani, bivši ministar spoljnih poslova i visoki funkcioner DUI, naglašava da je ključno pitanje očuvanje dostignuća Ohridskog sporazuma.
Iako je Ohridski okvirni sporazum značajno preoblikovao politički sistem, nasleđe sukoba iz 2001. godine i dalje se oseća. U tom sukobu poginulo je 72 vojnika i policajaca, dok su brojke o poginulim pobunjenicima predmet rasprava. Više od 170.000 ljudi bilo je raseljeno, a sporazum je uveo mehanizme podele vlasti kako bi se osigurao veći uticaj manjinskih zajednica.
S obzirom na to da se različita tumačenja nasleđa Ohridskog sporazuma nastavljaju, etnički Makedonci često smatraju da su politike afirmativne zastupljenosti doneli nepravedne prednosti Albancima, dok albanski političari ukazuju na slabljenje prava garantovanih sporazumom. Ove tenzije dodatno se komplikuju nezadovoljstvom među etničkim zajednicama, što može dovesti do dubljih podela.
Godišnjice Ohridskog sporazuma ukazuju na potrebu za dijalogom i razumevanjem među zajednicama. Domaći i međunarodni posmatrači upozoravaju da političke krize i sporovi oko nacionalnog identiteta usporavaju reforme i učvršćuju etničke podele. Pitanja o budućnosti Severne Makedonije ostaju povezana sa nasleđem sporazuma, a nezadovoljstvo i etničke tenzije su u porastu.
Osmani ne veruje da postoji rizik od novog sukoba, ali upozorava na mogućnost rasta etničkih tenzija. “Ne verujem da građani žele novi problem”, rekao je on, dodajući da tenzije počinju kada jedna zajednica izgubi poverenje u sistem. S obzirom na sve izazove, budućnost Severne Makedonije zavisi od sposobnosti njenih zajednica da dijalogom prevaziđu razlike i grade zajedničku viziju.
