Vlade zemalja članica Evropske unije u 2023. godini potrošile su 17,9 milijardi evra kako bi ublažile efekte poskupljenja nafte i gasa, prema informacijama koje je danas objavila Evropska komisija. Ova suma predstavlja značajnu pomoć domaćinstvima i preduzećima koja su pogođena visokim cenama energenata. Evropska komisija je istakla potrebu za boljim usklađivanjem ovih mera sa stvarnim potrebama građana i privrede.
U belešci koja je pripremljena kao smernica za razgovore ministara finansija evrozone, koji će se održati 8. oktobra, EK je apelovala na vlade da investiraju u električne mreže i da smanje poreze na struju u odnosu na gas. Ove mere su predložene kao podsticaj za prelazak na obnovljive izvore energije i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva. Ovakav pristup bio bi korak ka dekarbonizaciji energetskog sistema.
Prema procenama EK, privredni rast evrozone u ovoj godini biće nešto iznad 0,9%, što je u skladu sa ranijim prognozama iz maja. Međutim, očekuje se da će sledeće godine taj rast biti slabiji od 1,2% koliko je prvobitno predviđeno. Ovo ukazuje na to da se ekonomski oporavak sporije odvija nego što se očekivalo, što može biti rezultat visokih cena energenata i inflacionih pritisaka.
Inflacija u evrozoni se očekuje da ostane na nivou od 3,0% tokom 2023. godine, ali se predviđa da će do 2027. godine porasti iznad ranije projektovanih 2,3%. Ova situacija naglašava potrebu za opreznijom fiskalnom politikom, posebno s obzirom na to da su troškovi zaduživanja država članica znatno porasli. Od izbijanja sukoba na Bliskom istoku, 25 država članica donelo je različite mere fiskalne politike kako bi ublažile uticaj visokih cena energenata, što je rezultiralo budžetskim troškom od 17,9 milijardi evra, što je jednako 0,1% BDP-a EU za ovu godinu.
Evropska komisija je naglasila važnost usmeravanja kratkoročnih mera pomoći onima koji su najugroženiji, kako bi se minimizirali fiskalni troškovi. Ovo bi trebalo biti u skladu sa ciljevima dekarbonizacije i prelaska na održiviji energetski sistem. U tom kontekstu, preporučuje se da se kratkoročne mere dizajniraju tako da budu privremene, dobro osmišljene i usmerene ka ljudima i preduzećima koja su najviše pogođena.
Prihodovanja od državnih obveznica evrozone su blizu višegodišnjih maksimuma, a trenutna situacija sa energetskim šokom podržava očekivanja o najmanje tri podizanja kamatnih stopa Evropske centralne banke do kraja 2027. godine. Ove odluke će imati direktan uticaj na troškove zaduživanja, što dodatno naglašava potrebu za fiskalnom opreznošću među državama članicama.
Evropska komisija je naglasila da ako vlade žele da pomognu potrošačima i preduzećima, trebalo bi da to čine kroz kratkoročne mere koje su dobro osmišljene, usmerene i privremene. Ovaj pristup predstavlja ključnu lekciju koju su naučili tokom energetske krize koja je trajala od 2022. do 2023. godine. Uzimajući u obzir sve ove faktore, jasno je da se pred EU nalaze izazovi u pogledu energetske sigurnosti, ekonomskog rasta i inflacije, što zahteva pažljivo planiranje i usklađivanje politika na nivou članica.
U zaključku, evropske vlade su se suočile sa značajnim izazovima u vezi sa visokim cenama energenata, a pomoć koju su pružile pokazuje njihovu posvećenost očuvanju životnog standarda svojih građana. Međutim, budućnost zahteva inovativne pristupe i održive rešenja kako bi se osigurao stabilan i prosperitetan ekonomski razvoj.
