Lider SNSD-a, Milorad Dodik, istakao je da 1. mart ne predstavlja dan nezavisnosti Bosne i Hercegovine (BiH) za srpski narod i Republiku Srpsku, već dan kada je jedan narod bio preglasan, što je dovelo do teških vremena i sukoba. Prema njegovim rečima, taj datum simbolizuje početak tragične političke krize koja se pretvorila u bezbednosnu pretnju za Srbe.
Dodik naglašava da su Srbi tog dana shvatili da se situacija u BiH pogoršava, a retorika podela prelazi u govor oružja. On tvrdi da je 1. mart označio početak duboke političke krize, koja je dovela do nelegitimnog referenduma o otcepljenju BiH od SFRJ, bez saglasnosti jednog od konstitutivnih naroda, što je prekršilo princip ravnopravnosti i konsenzusa koji je bio osnova bivše jugoslovenske republike.
U svojoj izjavi, Dodik se osvrnuo na tragičan događaj iz 1992. godine, kada je ispred Stare pravoslavne crkve na Baščaršiji ubijen srpski svat Nikola Gardović. Ovo ubistvo, kako je naveo, postalo je simbolički početak rata u BiH. Prema njegovim rečima, ovo ubistvo nije bilo slučajan incident, već jasna i brutalna poruka Srbima da su postali nepoželjni i da su njihova obeležja i identitet na meti.
On je izrazio zabrinutost zbog toga što zločin nije kažnjen, što dodatno produbljuje nepovjerenje među narodima u BiH. Dodik smatra da je relativizacija ovog zločina samo dodatni udarac na mir i suživot. On je naglasio da muslimani slave ubistvo Gardovića, dok Srbi paljenjem sveća odaju počast njegovoj žrtvi, što ukazuje na duboke podele koje postoje u društvu.
Dodik je podsetio na reči tadašnjeg predsednika Alije Izetbegovića, koji je navodno bio spreman da žrtvuje mir u BiH kako bi ostvario svoje političke ciljeve. On je naglasio da 1. mart ne može biti dan zajedničkog praznika, jer predstavlja simbol podela i uvod u rat koji je odneo mnoge živote i doveo do raseljavanja stotina hiljada ljudi.
U Federaciji BiH, gde je većinsko bošnjačko stanovništvo, 1. mart se obeležava kao dan nezavisnosti BiH, jer je na taj dan pre 34 godine održan referendum o nezavisnosti. S druge strane, Srbi u Republici Srpskoj pamte ovaj datum po ubistvu Nikole Gardovića, što je, prema Dodiku, bio okidač za ratne sukobe u zemlji.
Vlada Republike Srpske proglasila je 1. mart Danom žalosti, u znak sećanja na tragične događaje iz 1992. godine, koji su doveli do rata. Ova odluka ukazuje na duboku emocionalnu i političku podelu između dva entiteta u BiH, kao i na različite narative o događajima koji su oblikovali sudbinu zemlje.
Dodikova izjava oslikava kompleksnost političke situacije u BiH, gde se različiti narativi suočavaju i gde su se sećanja na prošlost pretvorila u sredstvo političke mobilizacije. Njegove reči pozivaju na dublje razumevanje događaja koji su doveli do sukoba, naglašavajući potrebu za iskrenim dijalogom i suočavanjem s prošlošću kako bi se izgradila zajednička budućnost.
Bez priznavanja istine o događajima iz 1992. godine i bez suočavanja s posledicama tih događaja, teško je zamisliti trajni mir u BiH. Dodikova retorika, iako kontroverzna, odražava osećaj mnogih Srba koji se osećaju marginalizovano u postratnom društvu i ukazuje na izazove s kojima se suočava ova zemlja u procesu pomirenja i izgradnje mira.
